Вјежбе и разговор лијече тегобе и кошмаре послије “ковида”

БАЊАЛУКА - Комплетан тим, од љекара и медицинских сестара, физио и радних терапеута, до психолога, психијатра, те социјалног радника Завода за физикалну медицину и рехабилитацију “Др Мирослав Зотовић” у Бањалуци свакодневно улажу велике напоре да помогну пацијентима код којих је вирус корона оставио тешке посљедице.

Рекла је то за “Глас Српске” пулмолог Снежана Кутлешић Стевић која се заједно са колегама из постковид програма бори за потпуни опоравак и квалитетнији живот оних који су пребољели ову болест.

- Најчешћи проблем код пацијената који су дуго лежали у болници је атрофија мишића, а жале се и на кратки дах, немогућност нормалног дисања, мигрирајуће тегобе у грудима и испод ребара, те болове у раменима и ногама - рекла је Кутлешић Стевић и додала да сваком пацијенту приступају индивидуално и да на основу његових тегоба праве план лијечења.

Осим физичког бола, појаснила је она, пацијенти се суочавају и са психолошким кризама, нарочито они који су били у тешком стању.

- Проблеме им стварају несаница, кошмарни снови и испрекидан сан, те анксиозност која је повезана са забринутошћу за своје и здравље ближих. Сада брину и због вакцинације и да ли ће погријешити у избору вакцине - појаснила је Кутлешић Стевић и додала да таквим пацијентима помаже психолог, а по потреби и психијатар.

Истакла је да је од новембра 2020. године кроз постковид рехабилитацију прошло више од 800 људи.

- За ову врсту лијечења смо били спремни, јер пулмолошку рехабилитацију радимо од 2014. године, те смо имали и кадровске и архитектонске могућности за то - рекла је Кутлешић Стевић и додала да се тренутно на рехабилитацији у Заводу налази 140 пацијената, 50 на локацији у Слатини, а остатак у Трапистима. Већина њих је на лијечењу кроз дневну болницу.

Међутим, љекаре забрињава то што повећан број младих тражи помоћ, али истичу и да се они брже опорављају од старијих суграђана.

- Имали смо дјевојку и младића у раним двадесетим годинама који нису могли сами прећи ходник након прележаног “ковида”. По завршетку рехабилитације вратили су се нормалном животу - каже Кутлешић Стевић.

Међу онима који се опорављају у Заводу је и Бањалучанин Мићо Ђајић (63). Након тешког периода у болници признаје да је био скептичан да му ико може помоћи у вези са посљедицама које је корона узроковала.

- Овдје смо четири сата дневно и сваки минут је испуњен. Ускоро завршавам са рехабилитацијом и осјећам се одлично - казао је Ђајић који је презадовољан радом и пожртвованошћу запослених у Заводу.

Истиче да се након изласка из болнице једва успијевао попети на четврти спрат, те да није ни помишљао да носи тешке ствари. Како је казао, сада се до стана попне и без одмарања.

- Поред проблема које је “ковид” узроковао, имао сам проблем и са кичмом. Дивни људи из Универзитетског клиничког центра РС и Завода дали су свој максимум како бих оздравио - истакао је Ђајић.

Сваком пацијенту приступају индивидуално, наглашава респираторни терапеут постковид рехабилитације Милана Селић Деспотовић и додаје да вријеме тренинга и оптерећење прилагођавају његовим могућностима.

- Важан је константан надзор. Мјеримо сатурацију за коју је битно да не буде мања од 90 одсто. Ако се то деси, прекидамо тренинг, затим помоћу пулса и субјективног осјећаја пацијента у вези са његовим дисањем настављамо или правимо паузу - нагласила је Селић Деспотовић.

Термини за рехабилитацију

Снежана Кутлешић Стевић апелује на пацијенте да се након изласка из болнице јаве у Завод “Др Мирослав Зотовић” и закажу термин за постковид рехабилитацију.

- Забринути смо јер имамо 500 пацијената на чекању. Има и оних који су имали “ковид” у септембру, а због неинформисаности се нису јавили на вријеме, те морају чекати - казала је Кутлешић Стевић и додала да је рехабилитација најдјелотворнија у року од шест мјесеци након заразе те да је за опоравак сваки дан драгоцјен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.