Толиса би могла поново да потече: Послије пола вијека враћају живот у исушено корито

МОДРИЧА - Послије више од пола вијека од исушивања, стари ток ријеке Толисе могао би поново добити воду, а са њом и баре, стараче и мочварна станишта која су некада била саставни дио посавског пејзажа, што би, осим природном екосистему, користило и пољопривредницима, којима посљедњих година све више недостаје воде за наводњавање.

Најважније чињенице:

• Толиса је пресјечена и исушена 1974. године
• Некадашњи ток био је дуг више од 70 километара
• План је да се вода контролисано врати у старо корито
• Обнова би обухватила баре, стараче и мочварна станишта
• Конкретни радови очекују се у наредних неколико година

Толиса пресјечена и исушена прије више од пола вијека

На плану обнове овог некадашњег ријечног система раде Друштво за истраживање и заштиту биодиверзитета из Бањалуке и општина Модрича, у оквиру европског пројекта "DaWetRest", који се финансира кроз програм Хоризон, а чија вриједност за ову придружену регију износи 75.000 евра.

Иако је ријеч о дугорочном послу, први кораци већ су направљени, тачније терен је истражен, прикупљени су подаци и разговарано је са институцијама и људима који живе уз некадашњи ток. Толиса је некада вијугала Посавином више од 70 километара, између Брчког, Шамца, Модриче и Орашја, прије него што је 1974. године, у вријеме великих пољопривредних пројеката, пресјечена и исушена. Њена вода преусмјерена је у каналску мрежу, а дијелови старог корита претворени су у пољопривредно земљиште.

Данас је слика другачија. Поједини дијелови некадашњег пољопривредног простора су напуштени, воде је све мање, а климатске промјене додатно појачавају проблем суше. Због пресушеног и неодржаваног тла на овим локацијама сваке године избијају на стотине пожара, чији број константно расте. Зато је идеја о враћању воде у старо корито, како за "Глас" објашњава Јовица Сјеничић из Друштва за истраживање и заштиту биодиверзитета, дошла управо из посавских села.

- Људи из тих села причали су нам да је, док је Толиса текла, било више живота и више могућности за пољопривреду. Биле су ту баре, могло се пецати, као и другог живог свијета. Данас се, с друге стране, све више осјећа недостатак воде - прича Сјеничић.

Вода би се контролисано враћала у старо корито

Ипак, враћање воде у старо корито не значи и једноставно пуштање воде назад у Толису. Замисао је да се читавим системом управља контролисано, како би се истовремено обезбиједила вода у сушним периодима и смањио ризик од поплава.

- Предлажемо да се на каналу који је исушио Толису направи устава, како би се вода контролисано упуштала у старо корито и поново пунила баре и стараче. На појединим дијеловима потребно је и чишћење, продубљивање и уклањање седимената, а разматрамо и могућност допуњавања подземним водама и пумпањем - наставља Сјеничић.

Управо би теренска истраживања требало да покажу гдје би такве мјере имале највише смисла. Прикупљени подаци сада су обједињени у великој ГИС бази, која садржи информације о старом кориту, каналима, барама и старачама, стању природе и вода, али и друге податке важне за обнову.

- Сада правимо план рестаураторских мјера и покушавамо да одредимо приоритете. Разговарали смо са представнцима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, "Вода Српске", локалних и мјесним заједницама, јер је ово посао који захтијева сарадњу више сектора - каже Сјеничић.

Да је воду у појединим дијеловима старог тока могуће задржати, показала су и ранија истраживања. Један од сарадника на пројекту Ана Ћурић, магистар биологије, радила је на пилот-пројекту обнове неколико бара у старом току Толисе, гдје је испитивана управо могућност задржавања воде у кориту.

Искуства са тог пројекта сада су један од ослонаца за шири план обнове. Проблем, међутим, није само количина воде, већ и њен квалитет.

- На неким мјестима гдје нема популације вода је доброг квалитета, али су притоке које пролазе кроз села и пољопривредне и индустријске зоне оптерећене органским материјама, фекалијама, тешким металима и загађивачима из пољопривреде. Зато морамо рјешавати и питање пречишћавања - казао је Сјеничић.

Пољопривредницима вода недостаје већ годинама

Обнова би, осим очувања мочварних станишта и повратка живог свијета, могла донијети конкретну корист и људима који живе од земље.

Пољопривредници се већ годинама суочавају са несташицом воде, па би обновљени систем отворио могућност за наводњавање, док би контролисано задржавање воде могло помоћи и у вријеме великих падавина.

- Подземна вода се повукла, површинских вода нема и пољопривредници се већ најмање 15 година боре са несташицом. Ако обезбиједимо воду, добијамо могућност за наводњавање, али и бољу контролу поплава - истиче Сјеничић.

Повратак бара, риба и птица у Посавину

Више воде значило би и боље услове за риболов и ловство, као и повратак станишта за птице, рибе и друге врсте. Циљ је да некадашњи ток поново постане повезан систем бара, старача и водених површина, а не низ одвојених канала и исушених корита.

Конкретни радови могући у наредних неколико година

Конкретни радови, ипак, још су у будућности. Тренутно се завршава план обнове, који би требало да буде усвојен до краја године, након чега би се кроз нове пројектне позиве тражила средства за реализацију.

- Ово се ради фазно и дугорочно. Ми сада постављамо темељ за сљедећи пројекат који ће подразумијевати конкретне радове. У наредних неколико година очекујемо да би могло почети нешто конкретније на терену - каже Јовица Сјеничић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.