Вјечити борац против неправде

БРAТУНAЦ - Драгослав Стјепановић (83) из Млечве код Братунца каже да је "потрошио" живот борећи се против неправде.

Више од деценије живи са болесном кћерком Јованком и сином Драгомиром у кући комшије Слободана Јовановића, јер његова још није обновљена.

- Мрзио сам неправду и увијек сам се борио против ње. То ме коштало - каже Стјепановић присјећајући се да се први пут побунио 1943. године против командира муслимана "јер су њихови коњи јели бољу храну од војника".

Као шеснаестогодишњак ступио је у јединицу Сребреничког одреда, изучио Морзеову азбуку у Београду и као "узоран и пожртвован" војник "зарадио" чин водника. Показује војничку књижицу у којој је уписано да је указом скупштине из 1946. године одликован Орденом заслуга за народ трећег реда и Медаљом за храброст.

- Када сам изашао из војске у кући је било двадесет чељади. Мој отац је живио у заједници са тројицом браће. Имали смо 88 дунума земље, која се водила на једном од тројице мојих стричева и отеше нам јер је то, рекоше, превише за једног човјека. То ме баш наљутило и нисам хтио ући у партију - приповиједа старина и наставља да су онда дошли избори и "двије чувене кутије".

- У Факовиће су довели управника зеничког затвора Милоша Вилотића, који је из овог села, да чува кутије. Била је једна за комунисте и она "ћорава" против њих. Е, кад су ми отели земљу, ја ону куглицу убацим у ћораву кутију, а она звекну само тако. Чули и они из комисије, јасно им гдје сам убацио куглу па ми рекоше да ме морају уписати у неку свеску - присјећа се Драгослав.

Прва жена Љепосава умрла је послије порођаја, а одмах за њом и дијете. Оженио се Видосавом и са њом добио двоје дјеце. Каже да су имали лијепу, велику кућу и да се није лоше живјело док није дошао рат.

- Орићеви све попалише и уништише читаво село. Нудили су нам ови из Братунца да будемо у алтернативном смјештају у Факовићима, али шта тамо да једемо, од чега да живимо. Одлучих да се вратим у село - вели Драгослав. Увјерен је да неће доживјети да му обнове кућу, чије порушене темеље гледа из комшијског дворишта.

Приходи

Стјепановићи немају никаквих прихода. Живе од социјалне помоћи а то је, каже, довољно за брашно, со и маст. Имају шест коза, десеторо јарића, кокошке...

- Имамо и башту, а засијали смо и кукуруз. Нисмо гладни - неувјерено рече Драгослав.

Струја

У дому Стјепановића још увијек није засијала сијалица, иако далековод пролази кроз њихово двориште.

- Били су овдје неки странци, донатори, нешто су гледали и мјеркали. Проведоше касније и струју из Факовића до села изнад нас, слегну немоћно старина истичући да је у његовом селу до рата било 50 кућа, а да сада на те просторе долазе само ловци, шумари и свештеник Миле Јовановић, који га често посјећује.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.