Вишеград памти Гвоздена содаџију

Радоје Тасић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Вишеград памти Гвоздена содаџију

ВИШЕГРAД - Вишеград је некада био познати занатски центар. У главној и споредним уличицама биле су начичкане занатске радње опанчара, кројача, брица, сајџија, вуновлачара, сластичара и седлара.

Свако старо ћоше и данас подсјећа на занате који су пред налетом индустријализације полагано нестали, а с њима и старе занатлије.

Гвозденова содаџијска радња у главној вишеградској улици дуго се опирала новим захтјевима времена и укусима потрошача.

- И данас се сјећам кад је педесетих година прошлог вијека чика Гвозден, тако смо га звали, а презивао се Гвозденовић, доселио из Беле Паланке из Србије, купио од породице Топаловић из Душча кућу и отворио содаџијску радњу. Ми дјеца имућнијих Вишеграђана смо код њега куповали омиљено пиће "клакер" у флашицама са сода-водом и куглицом на врху коју смо, да бисмо могли пити, гурали унутра прстићима - присјећа се Душко Aндрић.

Стари Вишеграђани су тада од Гвоздена куповали чувене софон боце пуњене содом да би гостима на крсним славама са вином правили шприцере.

- Највећи потрошач сода-воде у сифонима из једине содаџијске радње у граду било је Угоститељско предузеће "Панос". Гост је захтијевао да му се на сто донесе флаша вина и сифон соде, па је он по својој вољи правио шприцере и густирао - прича Aндрић.

Aндрић прича да се касније содаџија осавременио па је припремао и друга освјежавајућа пића као што су кокта и оранжада. Она су се правила додавањем екстракта и шећера.

Генерације младих Вишеграђана, а посебно ученика, одрастале су уз чика Гвозденове сокове који су се морали попити у скученом простору радњице, са једним столићем и двије столице, јер су бочице оранжаде и других пића морали одмах вратити содаџији.

Радња на ћошку главне улице таворила је све до почетка рата, када је стари содаџија покупио своју имовину и са супругом Ружом се вратио у родну Белу Паланку. За њим су у граду на Дрини остале само успомене.

Читаоница

Занимљиво је да се у кући коју је содаџија купио до 1952. године налазила градска читаоница у којој су старији слушали вијести на прастаром радио-пријемнику "космају" и читали дневне листове.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.