Вино буди причу о "Отвореном Балкану"

БАЊАЛУКА - Прича о "Отвореном Балкану" гурнута је са стране јер и даље не постоји спремност ФБиХ да та тема буде враћена на дневни ред, а за то вријеме домаћи привредници су мање конкурентни у односу на регион и много већи цех плаћају приликом извоза својих производа.

Сагласни су у томе како представници привреде у Српској тако и произвођачи којима би учешће у заједници попут "Отвореног Балкана" широм отворило врата далеко већег тржишта, обезбиједило много бољу промоцију њихових производа, а на крају донијело и много већу зараду.

Причу о овој иницијативи поново је пробудио сајам вина хране, ракије и туризма "Винска визија Отвореног Балкана", који је протеклог викенда одржан у Београду. Сајам је међународног карактера, а своје производе представило је више од 650 излагача из 38 земаља.

Предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић рекао је за "Глас" да су се на сајму представили и поједини произвођачи из Српске и ФБиХ, иако и даље нема договора о приступању БиХ тој заједници.

- Нажалост ми нисмо дио заједнице "Отворени Балкан" и због тога губимо много. Наша привреда је мање конкурентна у односу на земље чланице те иницијативе. Нисмо у ситуацији да користимо бенефите које земље чланице имају када је ријеч о транспорту, царињењу робе, признавању сертификата, доступности јединственог тржишта рада. Наша роба подлијеже обавезном фитосанитарном прегледу, задржавања су дужа на граници, а тиме и већи трошкови. Са друге стране чланице Сјеверна Македонија и Албанија имају могућност да у року једног дана транспортују робу у Србију - истакао је Рачић.

Он наглашава да прича коју годинама причају појединци у ФБиХ о ширењу утицаја Србије кроз ову иницијативу нема никаквог смисла.

- Србија је дио "Отвореног Балкана" са двјема чланицама НАТО-а, а намјеру да приступи заједници исказала је и Црна Гора. Уколико и она приступи, имаћемо ситуацију да ће Србија са три чланице НАТО-а бити дио једног економског савеза. То и треба гледати као економски савез, а не као неки политички пројекат - рекао је Рачић.

Директор компаније "Ђордан груп" Душан Мракић рекао је за "Глас" да су се радо одазвали позиву организатора и учествовали на овогодишњем сајму у Београду.

- Представили смо наша херцеговачка вина са великим задовољством и изузетно смо задовољни посјећеношћу нашег штанда. Надам се да ће нешто убудуће бити рађено у правцу приступања БиХ иницијативи "Отворени Балкан", јер без неког заједничког улагања и заједничког тржишта тешко можемо напријед. Имали смо изузетне посјете дистрибутера из цијеле Европе који се интересују за наша вина. Да је БиХ чланица "Отвореног Балкана" имали бисмо и неке привилегије сигурно - поручио је Мракић.

У дестилерији "Епоха" у којој настају врхунске ракије направљене од воћа са обронака Мајевице кажу да би чланство у "Отвореном Балкану" значило далеко бољу промоцију њихових производа.

- Наше ракије би добиле статус попут неких других алкохолних пића, јер квалитетом и свиме то заслужују. Ракију највише продајемо на домаћем тржишту, а дио извозимо у Србију, Швајцарску и Аустрију, а у плану је и Њемачка. Да смо чланица "Отвореног Балкана" лакше и брже бисмо излазили на та тржишта. Србија рецимо има бесцаринску зону са Русијом и Кином и одмах је конкурентнија у односу на нас. Ми смо у старту десет одсто скупљи само из тог разлога - навели су у дестилерији "Епоха".

Милионско тржиште

Споразум "Отворени Балкан" наслиједио је пројекат назван "мини-Шенген", који је први пут представљен у октобру 2019. у Новом Саду, гдје су политички лидери Србије, Албаније и Сјеверне Македоније потписали Декларацију о намјерама о успостављању малог Шенгена, која се заснива на слободном протоку људи, капитала, робе и услуга. На основу тадашњег споразума три земље, од 2020. су договорена путовања њихових држављана без пасоша, само са личном картом, а од 1. јануара 2023. године споразум је омогућио и укидање граничних контрола између ових земаља. Иницијативом је створено тржиште од 12 милиона људи, колико ове три земље заједно имају становника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.