Фото: Вигор Мајић: Мало ученика из РС због лоше сарадње
На овогодишњим зимским програмима у Петници имаћемо око 20 ученика из Републике Српске у врло различитим областима. Сигуран сам да тај број може бити знатно већи, али једноставно немамо довољно добру комуникацију са школама и администрацијом у РС која се бави образовањем.
Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске"директор Истраживачке станице "Петница" у Ваљеву Вигор Мајић.
- У развој образовања улаже се неупоредиво мање новца, али и воље и енергије, него у одржавање затеченог система образовања. Усудио бих се да кажем да готово ништа битно у погледу садржаја и метода рада није мењано последњих стотинак година. Да ситуација буде још гора, значајно се смањила ефикасност чак и таквог система у односу на ситуацију од пре неколико деценија. Опао је квалитет и мотивација просечног наставника, али и мотивација ученика - истакао је Мајић.
* ГЛАС: Послије обиљежавања 30 година рада "Петнице" и реконструкције њених капацитета значајно је порастао интерес за програме ове институције. За колико?
МАЈИЋ: Тачно. За око 30 одсто, иако нисмо организовали готово никакву информативну кампању по школама и медијима.
* ГЛАС: Колико је тренутно младих људи у овој установи и из којих све земаља?
МАЈИЋ: Тренутно имамо пет група средњошколаца са укупно око 140 ученика из Србије, Македоније и БиХ.
* ГЛАС: Има ли међу њима и младих из Републике Српске, колико и на којим програмима?
МАЈИЋ: На овогодишњим зимским програмима имаћемо око 20 ученика из РС у врло различитим областима. Сигуран сам да тај број може бити знатно већи, али једноставно немамо довољно добру комуникацију са школама и са администрацијом која се бави образовањем.
* ГЛАС: Колико пута се годишње млади могу пријавити за учествовање у програму у "Петници" и које услове морају да испуњавају?
МАЈИЋ: За наше основне програме намењене средњошколцима пријављивање се организује током јесени - у октобру и новембру. Оне које изаберемо позивамо на зимске школе и курсеве који трају од пет до седам дана и који се одвијају у фебруару и марту. Исти ученици без посебног пријављивања могу похађати и летње и јесење програме у "Петници".
* ГЛАС: Да ли у "Петници" могу да учествују само ученици или постоје и програми за студенте? Ако да, који су то?
МАЈИЋ: Постоји више различитих програма и активности намењених студентима. Најчешће су то посебне радионице са нагласком на практичним и експерименталним активностима и то радимо у сарадњи са конкретним факултетима или одељењима, јер су те активности нужно усклађене са факултетском наставом.
* ГЛАС: Колико се, према Вашем мишљењу, улаже труда и средстава у развој образовања на овим просторима? Да ли је то довољно?
МАЈИЋ: У развој образовања улаже се неупоредиво мање пара, али и воље и енергије, него у одржавање затеченог система образовања. Усудио бих се да кажем да готово ништа битно у погледу садржаја и метода рада није мењано последњих стотињак година. Да ситуација буде још гора, значајно се смањила ефикасност чак и таквог система у односу на ситуацију од пре неколико деценија, опао је квалитет и мотивација просечног наставника, али и мотивација ученика. Изузетно много заостајемо за развијеним земљама. Озбиљне реформе које подразумевају значајно другачији изглед и функцију школе, значајно другачији рад наставника, значајно другачије програме и слично. Нико се и не усуђује да се покрене из страха од пуно посла, затим из неразумевања и непознавања о чему се ту уопште и ради, али и из популистичког страха од реакција дела наставника од којих би се очекивало да раде ефикасније, више и боље, да буду самосталнији у доношењу низа важних одлука и процеса, да буду изложени независној провери крајњих резултата, тј. шта су деца стварно научила и схватила после завршене школске године. Слободан сам да поменем да постоје и одређени табуи, дакле од 19. века па наовамо ретко ко сме и поменути идеје да млади могу да се успешно образују и без поделе на предмете, 45-минутног школског часа, поделе на одељења и разреде, без уџбеника, без крутог наставног програма, па и без саме школе.
* ГЛАС: Гдје су највеће препреке у развоју образовања? Како их савладати?
МАЈИЋ: Једине препреке су у главама људи.
* ГЛАС: Колико је уложено у модернизовање опреме у лабораторијама у "Петници" и шта све она нуди младима?
МАЈИЋ: Процес опремања петничких лабораторија и кабинета још није завршен и има још доста ствари које очекујемо овог пролећа и лета. То се финансира из средстава Европске инвестиционе банке и моја тренутна процена је да ће за опрему бити издвојено близу два милиона евра. Успели смо да набавимо и одређени број специфичне уникатне опреме намењене извођењу захтевнијих истраживачких пројеката. Подсећам да је најважнија специфичност образовног рада у "Петници" управо могућност ученика да раде на малим истраживачким пројектима и уче непосредно кроз процес истраживања одређених појава, проблема или тема.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.