Vigor Majić: Malo učenika iz RS zbog loše saradnje

Na ovogodišnjim zimskim programima u Petnici imaćemo oko 20 učenika iz Republike Srpske u vrlo različitim oblastima. Siguran sam da taj broj može biti znatno veći, ali jednostavno nemamo dovoljno dobru komunikaciju sa školama i administracijom u RS koja se bavi obrazovanjem.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske"direktor Istraživačke stanice "Petnica" u Valjevu Vigor Majić.

- U razvoj obrazovanja ulaže se neuporedivo manje novca, ali i volje i energije, nego u održavanje zatečenog sistema obrazovanja. Usudio bih se da kažem da gotovo ništa bitno u pogledu sadržaja i metoda rada nije menjano poslednjih stotinak godina. Da situacija bude još gora, značajno se smanjila efikasnost čak i takvog sistema u odnosu na situaciju od pre nekoliko decenija. Opao je kvalitet i motivacija prosečnog nastavnika, ali i motivacija učenika - istakao je Majić.

* GLAS: Poslije obilježavanja 30 godina rada "Petnice" i rekonstrukcije njenih kapaciteta značajno je porastao interes za programe ove institucije. Za koliko?

MAJIĆ:  Tačno. Za oko 30 odsto, iako nismo organizovali gotovo nikakvu informativnu kampanju po školama i medijima.

* GLAS: Koliko je trenutno mladih ljudi u ovoj ustanovi i iz kojih sve zemalja?

MAJIĆ: Trenutno imamo pet grupa srednjoškolaca sa ukupno oko 140 učenika iz Srbije, Makedonije i BiH.

* GLAS: Ima li među njima i mladih iz Republike Srpske, koliko i na kojim programima?

MAJIĆ: Na ovogodišnjim zimskim programima imaćemo oko 20 učenika iz RS u vrlo različitim oblastima. Siguran sam da taj broj može biti znatno veći, ali jednostavno nemamo dovoljno dobru komunikaciju sa školama i sa administracijom koja se bavi obrazovanjem.

* GLAS: Koliko puta se godišnje mladi mogu prijaviti za učestvovanje u programu u "Petnici" i koje uslove moraju da ispunjavaju?

MAJIĆ: Za naše osnovne programe namenjene srednjoškolcima prijavljivanje se organizuje tokom jeseni - u oktobru i novembru. One koje izaberemo pozivamo na zimske škole i kurseve koji traju od pet do sedam dana i koji se odvijaju u februaru i martu. Isti učenici bez posebnog prijavljivanja mogu pohađati i letnje i jesenje programe u "Petnici".

* GLAS: Da li u "Petnici" mogu da učestvuju samo učenici ili postoje i programi za studente? Ako da, koji su to?

MAJIĆ: Postoji više različitih programa i aktivnosti namenjenih studentima. Najčešće su to posebne radionice sa naglaskom na praktičnim i eksperimentalnim aktivnostima i to radimo u saradnji sa konkretnim fakultetima ili odeljenjima, jer su te aktivnosti nužno usklađene sa fakultetskom nastavom.

* GLAS: Koliko se, prema Vašem mišljenju, ulaže truda i sredstava u razvoj obrazovanja na ovim prostorima? Da li je to dovoljno?

MAJIĆ: U razvoj obrazovanja ulaže se neuporedivo manje para, ali i volje i energije, nego u održavanje zatečenog sistema obrazovanja. Usudio bih se da kažem da gotovo ništa bitno u pogledu sadržaja i metoda rada nije menjano poslednjih stotinjak godina. Da situacija bude još gora, značajno se smanjila efikasnost čak i takvog sistema u odnosu na situaciju od pre nekoliko decenija, opao je kvalitet i motivacija prosečnog nastavnika, ali i motivacija učenika. Izuzetno mnogo zaostajemo za razvijenim zemljama. Ozbiljne reforme koje podrazumevaju značajno drugačiji izgled i funkciju škole, značajno drugačiji rad nastavnika, značajno drugačije programe i slično. Niko se i ne usuđuje da se pokrene iz straha od puno posla, zatim iz nerazumevanja i nepoznavanja o čemu se tu uopšte i radi, ali i iz populističkog straha od reakcija dela nastavnika od kojih bi se očekivalo da rade efikasnije, više i bolje, da budu samostalniji u donošenju niza važnih odluka i procesa, da budu izloženi nezavisnoj proveri krajnjih rezultata, tj. šta su deca stvarno naučila i shvatila posle završene školske godine. Slobodan sam da pomenem da postoje i određeni tabui, dakle od 19. veka pa naovamo retko ko sme i pomenuti ideje da mladi mogu da se uspešno obrazuju i bez podele na predmete, 45-minutnog školskog časa, podele na odeljenja i razrede, bez udžbenika, bez krutog nastavnog programa, pa i bez same škole.

* GLAS: Gdje su najveće prepreke u razvoju obrazovanja? Kako ih savladati?

MAJIĆ: Jedine prepreke su u glavama ljudi.

Moderna oprema

* GLAS: Koliko je uloženo u modernizovanje opreme u laboratorijama u "Petnici" i šta sve ona nudi mladima?

MAJIĆ: Proces opremanja petničkih laboratorija i kabineta još nije završen i ima još dosta stvari koje očekujemo ovog proleća i leta. To se finansira iz sredstava Evropske investicione banke i moja trenutna procena je da će za opremu biti izdvojeno blizu dva miliona evra. Uspeli smo da nabavimo i određeni broj specifične unikatne opreme namenjene izvođenju zahtevnijih istraživačkih projekata. Podsećam da je najvažnija specifičnost obrazovnog rada u "Petnici" upravo mogućnost učenika da rade na malim istraživačkim projektima i uče neposredno kroz proces istraživanja određenih pojava, problema ili tema.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.