Везови и ношње обишли свијет

Приједор - Још као дјевојчица Приједорчанка Госпава Ђукић завољела је плетење, вез и остале женске ручне радове. Плетење је, испричала нам је, научила од стрица, који је чувао овце и плео чарапе. Направио јој је дрвене игле и она је тако, са својих девет година, почела да плете чарапе.

- Био је то мој први сусрет са рукотворинама. Сјећам се да ми је потом отац од некакве јаке жице направио жељезне игле за плетење, које и данас имам и чувам их. Мајка ми је много тога показала, а много тога научила сам, касније, сама - испричала нам је ова вриједна домаћица.

Колико ова жена воли рукотворине, најбоље говори њена жеља да на "онај свијет" оде управо са плетећим иглама, пршуљама, вуницом, платном за вез и другим реквизитима из ове радиности.

- Својим снахама сам наредила да у сандук, заједно са мном, ставе све то, јер без тога не желим на "онај свијет". Оне се смију, али су рекле да ће ми испунити жељу, а ја сам им све то већ припремила - испричала је кроз смијех Госпава.

Израдом рукотворина Госпава се данас бави професионално. У тржном центру "Вилако" има своју малу занатску радњу у којој везе, плете и шије народне ношње. Најбоље, како је испричала, иду везени пешкири, којима се на свадбама ките сватови.

- Неко наручи по десетак, неко више, зависи од тога како ко и колико жели да окити сватове. Млади нису много заинтересовани за рукотворине, али старије и средње генерације још придају томе пажњу - казала је Госпава, која већ десетак година шије и народне ношње.

Оне се, казала је, рјеђе наручују. Углавном их траже људи из дијаспоре, тако да су ношње које је шила завршавале у Aмерици, Канади, Aустралији и другим далеким земљама.

- Радим све врсте народних ношњи, од поткозарских, босанских до шумадијских и ношњи са других простора бивше Југославије. Довољно ми је да видим слику ношње и ја је, без проблема, направим - рекла је Ђукићева, која у својој радњи пружа и услуге шивења.

Крпе и богати

Како криза чини своје и тањи кућне буџете, тако људи, испричала нам је, све више крпе стару одјећу.

- Много је оних који долазе у моју радњу да им за марку-двије закрпим неку старију одјећу. И оно што је интересантно, нисам само крпила сиромашне већ и оне финансијски добро стојеће, па ми је то знало бити и чудно. Размишљам у себи, па, Боже, зар је до тога дошло да крпим и богате, зар је и њих потресла криза - рекла је Госпава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.