Веселко Марковић музиком дочарава дух српског народа

МОДРИЧA - Виолиниста Веселко Марковић из Модриче каже да свирајући изворне пјесме на виолини старој више од стотину година свима жели да покаже дух народа поријеклом из Врањачке Требаве испод Дуге Њиве.

- Српске пјесме су дијелови наших живота, хроника сеоског и сељачког живота. Чак и они који не воле ову врсту музике, послије дружења са тим народом сроде се, уживе и добију вољу и жељу и да заиграју и запјевају - прича Марковић.

Прије него што је постао то што јесте, захваљујући љубави према родној груди и прецима, био је бубњар и гитариста у групама које су прије више од двадесет година диктирале поп-рок ритам у домовима културе, како на подручју модричке општине тако и шире.

Веселко каже да су му у млађим годинама били привлачнији другачији стилови музике и да није имао баш превише разумијевања за изворни мелос, у који су одувијек били заљубљени његов дјед, отац, стричеви, браћа и комшије.

Овај тридесетдеветогодишњак прича да су деведесетих година најпопуларнији били рокери, па се и он, на неки начин, прилагођавао том времену и моди.

Према његовим ријечима, и док је био "забавњак", негдје дубоко у себи је знао да ће се једног дана потпуно посветити звуцима дубоко утиснутим у врањачко-требавске коријене.

- Сад знам да је тако. Одједном сам рекао сам себи, пусти се Веселко свакакве музике, имаш ти своју рудну груду и инструменте који, кад засвираш на њима, лијече и продужавају живот - прича он.

Веселко се сјећа и првог сусрета са професором виолине Јожефом у Словенији.

- Њему није било јасно како сам могао да свирам тако добро на раштимованој виолини. Наштимао ми је виолину по прописима, али ја онда нисам знао да свирам. A када је ја направим како мени одговара, професор никако да се снађе - каже Веселко.

Од тада су веома добри пријатељи, а кад год се састану, Веселко свира изворну, а професор Јожеф класичну музику. И у тим тренуцима сви уживају.

Рестаурација

Веселко Марковић већ дуже вријеме врло успјешно рестаурира виолине и израђује све њихове резервне дијелове, по чему је познат у добојској регији. Жели, како каже, да његов трогодишњи син, који већ показује таленат, настави са традицијом и ради на очувању народног и националног блага народа врањачко-требавског краја.

- Учићу га да традицију мора да поштује и да је не поштује само онај ко је нема. A ми је, Срби, хвала Богу, имамо - каже он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.