Весеље и мали ритуали за срећу

Када Нова година "закуца" на врата, једна врста еуфорије осјећа се у ваздуху свуда око нас. Улице су окићене, излози шљаште, а трговине су препуне људи који "хрле" да би купили све потребно за прославу најлуђе ноћи и поклоне за најближе.

Свуда је празнично расположење, а на лицима многих види се велика нада да ће нова бити боља од старе године, коју испраћају.

ОБУЋИ СЕ ЛИЈЕПО и у кругу пријатеља и породице дочекати поноћ, у веселој и пријатној атмосфери, традиција је не само становника Републике Српске, већ готово свих људи на свијету.

Ипак, поред добре забаве, музике и друштва, обавезне окићене јелке и декорисаних кућа, станова и дворишта, за Нову годину везани су и многи обичаји и празновјерја.

Нова година је засигурно један од датума за који се веже највише обичаја и разних малих ритуала. Од оног да ношење црвеног доњег веша на дочеку доноси срећу у љубави током цијеле године, па до тога да нову годину прво треба честитати особи супротног пола.

Најважније је ипак само једно - да смо живи, здрави и весели, те да нову годину дочекамо у кругу пријатеља и породице. Весеље за новогодишњу ноћ је једини прави рецепт и најстарији обичај за добар дочек. Обичаји, ритуала и вјеровања су ту сваке године, а на нама је да се одлучимо која ћемо поштовати, а која занемарити.

КОЛИКО ЉУДИ, ТОЛИКО ЋУДИ, па онда исто толико и обичаја и вјеровања… Многи сматрају да у нову годину не треба улазити са дуговима јер ће нас пратити током цијеле године. Наравно, ту је и незаобилазно вјеровање о црвеном доњем вешу, које је пожељно носити за нову годину, а које је присутно у многим земљама широм свијета.

Неки кажу да се не смије ништа изнијети из куће, па чак ни истрести мрвице са столњака. У противном, слиједи година без новца.

Нову годину пожељно је дочекати са много буке јер се само на тај начин тјерају зли духови.

Постоји и вјеровање да се, када се отвара шампањац, треба намакнути да те погоди чеп, јер ти у том случају слиједи одлична година. Ако те чеп није погодио, онда се побрини да попијеш посљедњи гутљај из боце јер и у том случају слиједи одлична година.

Желите ли срећу у новом љету, први гост у кући требало бу да буде тамнокоса и висока мушка особа која доноси поклон. Неће бити добра година ако је први гост мушка особа црвене или плаве косе. Ако се ради о женској особи, свакако је отјерајте јер би вам могла донијети несрећу.

СТАНОВНИЦИ КУБЕ ВЈЕРУЈУ да за дочек нове године треба појести чак 12 грејпова, а посљедњи када откуца поноћ. Ово воће симболизује 12 мјесеци и сваки грејп који поједете доноси срећу у једном мјесецу.

На Филипинима у поноћ сто обавезно треба да буде пун хране због среће и благостања у новом љету.

Данци за новогодишњу ноћ разбијају тањире пред улазним вратима, јер тањири означавају пријатеље, односно, што их је више разбијених, имаће се, према вјеровању, више пријатеља у животу.

У Грчкој је Нова година уједно и Дан светог Василија и тада становници пеку колач светог Василија, у који стављају новчић. Ко пронађе новчић, биће срећан у новој години.

У Јапану се цијели децембар користи за планирање прославе Нове године. Сматра се да се свима све мора опростити да бисмо у ново љето ушли сасвим чисти, а 31. децембра звона будистичких храмова звоне 108 пута јер се тако тјера 108 људских слабости.

На Тибету се организује новогодишњи мимоход који траје чак четири дана.

У ЛАТИНСКОЈ АМЕРИЦИ вјерује се да се у поноћ морају промијенити гаћице, односно обући оне жуте боје. У Венецуели се чак нове жуте гаћице морају обући наопачке кад откуца поноћ, и то све за срећу у идућој години.

У Кини се куће ките црвеним украсима, а сви ножеви се уклањају на 24 часа, јер не желе да се неко повриједи у новогодишњој ноћи јер би то значило несрећу у цијелој години.

Стари сицилијански обичај каже да ће срећа у новој години доћи онима који на Нову годину једу лазање, а несрећа слиједи свима онима који на тај дан једу макароне или било коју другу тјестенину осим лазања.

У Шпанији, када откуца поноћ, треба појести 12 бобица грожђа, и то по једно за срећу у сваком мјесецу у години.

У Холандији се за Нову годину пеку и једу крофне, јер се вјерује да управо крофне доносе срећу.

Породице у неким градовима Колумбије симболично славе одлазак старе и долазак нове године, забављајући се лутком. Велика мушка лутка представља стару годину. Чланови породице је умотају у различите материјале и на крају, тачно у поноћ, запале је за срећу.

НИКО НЕ ЗНА КАДА СУ тачно људи почели да славе Нову годину. Ипак, постоје записи да се весело дочекивала још прије 4.000 година. Славље је тада трајало чак 11 дана.

Стари Римљани су славили Нову годину у касном марту, а код њих се са сваким новим владарем мијењао и календар, па је и прослава била у друго вријеме.

Интересантна је чињеница да није свима била Нова година у исто вријеме. Тако је индијанско племе Крик брало кукурузе у јулу и августу, па се то вријеме сматрало крајем једне и почетком друге године.

Ирокези су у нову годину улазили у јануару, фебруару и марту, плешући и стварајући буку, јер су вјеровали да тако тјерају демоне.

Прва нова година

Нову годину коју данас славимо 1. јануара први је увео римски војсковођа Гај Јулије Цезар 36. године прије Христа, јер је желио да уреди радне и нерадне дане.

По њему и његовом насљеднику Аугусту два су мјесеца у години добила име, а остали називи су остали из старог календара, према којем је година почињала у марту.

Дуго времена остатак свијета се опирао прослави Нове године у јануару, односно 31. децембра, и то све до средине шестог вијека. Тако ни дан-данас почетак године није на исти дан у свим културама и цивилизацијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.