Велико срце Слободана Галеба

ТРЕБИЊЕ - У Дневном центру за старе особе у Требињу у петак је организована подјела новчане помоћи коју је упутило Коло српских сестара из Сјеверне Калифорније.

Трећом по реду донацијом хуманитарног удружења наших исељеника у СAД обухваћене су социјално најугроженије породице са дјецом са подручја општине Требиње.

- Ово је трећи пут да у име Кола српских сестара из Сјеверне Калифорније доносим новац намијењен најугроженијим на овим просторима. Радује ме да и овога пута Центар за социјални рад Требиње, који је изабрао породице за додјелу донација, овај посао ради максимално коректно и транспарентно - рекао је Слободан Галеб, Требињац, познати хуманиста и донатор, који живи у Aмерици.

Истичући да је рад на хуманитарној помоћи народу Требиња и Херцеговине својеврсна емотивна веза са завичајем, Слободан Галеб, видно узбуђен, кратко је прокоментарисао ову, али и досадашње бројне донације које је свом завичају упутила чувена донаторска породица Галеб из Aмерике.

- Поновићу само ријечи нашег великог пјесника Дучића који је рекао: Човјек кад се роди у земљи, а нема патриотске особине, ту нема човјека. Дучићевски патриотизам и његошевску филозофију дубоко у себи носи сваки нормалан Србин. Хуманост је мисао и идеја водиља која нас је у далекој Aмерици одувијек водила - каже Галеб.

Новчаном помоћи Кола српских сестара из Сјеверне Калифорније обухваћено је 20 најугроженијих породица којима је додијељено по 200 долара.

Презиме Галеб у себи носи птицу која је, према древној симболици, "посједник свјетлости дана" и чија "свјетлосна барка" учествује у освајању ватре. Можда се баш због тог летача изнад вода пред припадницима ове старе херцеговачке породице, из села Церовац у залеђу Дубровника, отварала друга страна океана.

Божо Галеб је у Aмерику кренуо 1913. године. Многи Приморци и Херцеговци у то тешко вријеме свакојаких невоља и оскудица дижу сидро и одлазе у печалбу, бродовима који су испловљавали заувијек.

Божо, међутим, никада није прекинуо везе са родним крајем. Напротив, као да их је даљина учинила јачим.

Старији Требињци још памте прво санитетско возило које је послије Другог свјетског рата Требињу поклонио Божо Галеб. Године 1958. Божо је у Aмерику дозвао и посинио свог братића Слободана, тада осамнаестогодишњака. Слободан је 1966. завршио Математички факултет, а затим и Машински факултет у Сан Хозеу. Слободан није прекинуо ниједну завјетну нит своје породице и свога народа. Истрајавао је и на задужбинарству, које му је и у породичној традицији.

Помагао је и градио. Својевремено је највише новца, неповратно, дао за Зајам за привредни препород Србије. Као члан Друштва Херцеговаца у Aмерици учествовао је у сакупљању 300.000 марака за помоћ болници на Бањици, одмах послије бомбардовања Србије 1999. године.

Никада, међутим, Слободан није заборавио поуке и велике неостварене жеље свог стрица Боже Галеба, који је умро у СAД 1986, гдје је и сахрањен.

Многим сјећањима био је вођен и када је обновио стару породичну кућу у Церовцу, коју су усташе опљачкале и срушиле 1992. Поштујући жељу свог стрица, Слободан Галеб је у Требињу, прије неколико година, предао на употребу народу као задужбину новоизграђено крило градске болнице.

Задужбина Боже Галеба

Прелијепо здање-легат, на којем сада стоји плоча "Задужбина Боже Галеба", обухвата 800 метара квадратних корисне површине и у њему су смјештени Очно одјељење, Одјељење за трансфузију крви, Спомен-соба са библиотеком, кафе-ресторан. Испред здања Галеб је уредио болнички парк у херцеговачко-медитеранском стилу, са фонтаном и каменом из родног Церовца.

- Њему све припада, мом стрицу Божи. Ја сам то само спровео. Он ми је замијенио оца, кога нисам имао, он је дао правац - рекао је Слободан Галеб.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.