Фото: Вече посвећено Арчибалду Рајсу
Шамац - У организацији Књижевног клуба “Савовање” у Шамцу је одржано вече посвећено Арчибалду Рајсу, научнику свјетског гласа који се истакао радом на истраживању злочина над српским становништвом у вријеме Првог свјетског рата, преносе агенције.
Говорећи о лику и дјелу Рајса, швајцарског форензичара, публицисте, доктора хемије и криминалистике, потпредсједник Књижевног клуба “Савовање” Станко Пивашевић рекао је да је Рајс верификовао страшне злочине који су се десили током Првог свјетског рата.
- Ријеч је, не само о Првом свјетском рату, већ о осуди злочина као чина - навео је Пивашевић.
Он је истакао да дјело Арчибалда Рајса има универзалну поруку против сваког зла, а поготово против ратних страдања.
На синоћњој вечери приказане су оригиналне секвенце на којима су, осим Рајса, и Живојин Мишић, те чувена Милунка Савић - жена хероина која је, умјесто свог брата, учестовала у Првом балканском рату 1912. године као српски борац и одликована Карађорђевом звијездом.
Арчибалд Рајс рођен је 1875. године у Њемачкој.
Звање доктора хемије стекао је већ у 22. години и изабран је за асистента за фотографију, а потом је постао признати доцент за ту област на Универзитету у Лозани.
За редовног професора криминалистике именован је 1906. године и стекао је углед криминолога свјетског гласа.
На позив српске владе Рајс је 1914. године стигао у Србију да истражује злочине аустроугарске, њемачке и бугарске војске над цивилним становништвом.
Написао је многе књиге и радове о томе, а слао је и извјештаје швајцарским часописима.
Тиме је као угледни професор и криминолог извјештавао свијет и “кварио” пропагандну слику о Србима као “дивљачком народу”.
Заволио је српског војника-сељака и српски народ и до краја живота остао у Србији.
Са српском војском прешао је Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд 1918. године.
Умро је 8. августа 1929. године у Београду и сахрањен је на топчидерском гробљу.
Као своје посмртно завештање српском народу оставио је необјављен рукопис књиге “Чујте Срби!”, чије су поруке актуелне и данас.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.