Васкрсењем Исус побиједио таму и смрт

Васкрсење Исуса Христа, хришћански празник над празницима, који је основа новозавјетне проповиједи и вјере у спасење, слави се од времена првих апостола.

У православним хришћанским црквама на Васкрс се отварају Царске двери на олтару, чиме се симболично указује да је Исус својим васкрсењем побиједио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Према хришћанским јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вијест је женама мироносицама, "Марији Магдалени и другој Марији", саопштио анђео благовјесник Гаврило.

Тајна вечера

Христовом васкрсењу претходили су Велики четвртак и Велики петак, односно Тајна вечера, издаја и страдање Христово.

Тајна вечера одиграла се на Велики четвртак, а на њој се Христ опростио од својих ученика и предао им Свету тајну причешћа. Господ је узео хљеб, благословио га и подијелио апостолима, рекавши: "Узмите, једите; ово је тијело моје." и…

 "Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога завјета која се пролива за многе ради отпуштења гријехова".

Те вечери Христ је својим ученицима опрао ноге, научио их првосвештеничкој молитви и подучио их љубави и праштању. Те ноћи је предвидио и да ће он страдати, да ће га један од њих издати и да ће га се један од њих одрећи.

Као што је Исус Христ прорекао на Тајној вечери, у Гетсиманском врту пољупцем свог пријатеља Јуде био је издат и предат Римљанима. Прије петка ујутро, апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа. Схвативши у тренутку шта је урадио, свети Петар се одмах покајао у горком плачу. Издајник Јуда, који је, иако сљедбеник Исуса, свог духовног оца издао за 30 сребрника, када је сазнао да је Исус Христ осуђен на смрт, мучен грижом савјести - објесио се.

Страдање Христово

Велики петак је најтужнији дан хришћанства, дан када је Исус осуђен и разапет на Голготи, гдје је и умро. На тај дан је, по вјеровању, Исус Христ одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата, који га је осудио да буде разапет на крсту.

Понтије Пилат понудио је јеврејском народу да им пусти једног затвореника, као што је то био обичај пред Пасху, свети јеврејски празник. Народ је изабрао ослобођење разбојника и бунтовника Вараве, а за Христа је повикао скоро углас: "Распни га! Распни га!" и тако му одредио судбину.

У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, становници Јудеје су Исуса Христа бичевали. Крваво мучење сутрадан су наставили и Римљани, а Пилат је све то мирно гледао са своје терасе. Са жељом да Исуса потпуно понизе и исмију његово звање пророкованог јудејског цара, римски војници су му обукли скерлетну одору (јер скерлетна боја била боја царева и нико није смио да је носи на себи). Скакали су и играли око њега смијући се "јудејском цару", а на главу су му ставили вијенац од трња, као својеврсну круну.

Војници су улицама Јерусалима вукли Исуса, тукли га и ругали му се, стављали му на раме велики дрвени крст, на којем ће бити разапет и водили га Улицом бола, заједно са два разбојника која ће подвргнути истој казни, на брдо ван града, Голготу.

На Голготи су војници разапели Христа на крст, набијајући му металне клинове у дланове и поткољенице. Са лијеве и десне стране поставили су још по један крст са два разбојника.

Умјесто воде дали су му да пије сирће, а и у тим тренуцима, Исус Христ је рекао: "Оче, опрости им, јер не знају шта чине".

Након што је издахнуо, римски војник му је копљем пробио ребра у предјелу јетре, да би се увјерили да је мртав. Војници су по Пилатовој наредби допустили Исусовим сљедбеницима и пријатељима да скину његово тијело са крста.

Христови пријатељи скинули су тијело и положили га у гроб издубљен у стијени. На врата гроба положили су тежак камен, а римски војници су остали да стражаре око гроба, бојећи се да би хришћани могли да однесу тијело. Било је то у петак увече уочи великог јеврејског празника Пасхе.

Васкрсење

Трећег дана од смрти, у недјељу, према Новом завјету, Христос је васкрсао, како је и навијестио. Изашао је из гроба, не одваливши камен и био је невидљив за стражу. Од тог момента војници, иако то нису знали, чували су празан гроб.

Одједном се десио снажан земљотрес, а са неба је сишао анђео господњи. Он је одвалио камен са улаза у гроб Христов и сјео је на њега. Војнике је обузео страх, па су се разбјежали.

Васкрслог Христа прве су видјеле Марија Магдалена и још једна сљедбеница, а послије тога се указао и двојици његових ученика. Наиме, чим се завршио суботњи мир, Марија Магдалена и остале жене - мироноснице, пошле су ка гробу Исуса Христа, а када су видјеле да је камен одваљен са гроба, успаничиле су се. Међутим, убрзо су видјеле анђела озареног свјетлом како сједи на камену који им је рекао да је Исус васкрсао. У страху су прво побјегле од гроба, а затим са великом радошћу пошле да саопште Христовим ученицима радосну вијест. С обзиром на то да нису одмах повјеровали у то, Петар и Јован су се упутили ка гробу Христовом. За њима је дошла и Марија Магдалена, која је ту угледала Исуса Христа како стоји, али од велике туге, суза и од увјерења да мртви не васкрсавају, она није препознала Господа.

Исус Христ јој је, указујући јој на свету и велику тајну васкрсења рекао: "Не дотичи се мене, јер ја још нисам узишао к оцу својему; него иди к браћи мојој и кажи им: узлазим к оцу мојему и к оцу вашему, и к Богу мојему и Богу вашему".

Онда је Марија Магдалена похитала ка његовим ученицима са вијешћу о томе, да је видјела Господа, и о томе, што јој је он рекао. То је било прво јављање Христа послије васкрсења.

Спасење свијета

Према хришћанском вјеровању Исус је дошао својом смрћу и васкрсењем да спаси читав свијет. На крсту је умро да би све људе откупио од гријеха, а хришћанска вјера се темељи управо на васкрсењу Исуса Христа. Својом смрћу, према хришћанском вјеровању, Исус је откупио гријехе људи, а својим васкрсењем је раскинуо ланце смрти, чиме је живот побиједио смрт.

- У раној цркви, празновање Васкрса било је везано за служење евхаристије у недјељне дане. Према опису Дјела апостолских, хришћани су се сабирали ради ломљења хљеба у први дан седмице, који према нашем рачунању, одговара недјељи. У то вријеме недјеља је била обичан радни дан. Стога, недјеља и према хришћанском поимању седмице, чини осми или први дан недјеље. Овај осми дан, природни је наставак седмог дана у који је Бог починуо од дјела својих - објашњавају свештеници и теолози.

Према њиховим ријечима, нешто касније се јавља потреба за празновањем Васкрса на годишњем нивоу.

- Осим везе са недјељом, Пасха је везана и за одређено годишње доба, увијек се празнује у прољеће. Ово годишње доба је свједочанство силе ријечи Божије приликом стварања свијета. Мојсије описује почетак стварања управо у стању прољећа, када вегетација буја и животињски свијет се размножава. Зато је и Господ васкрсао у то годишње доба, показујући тиме да је он творац свијета. Због тога датум Пасхе не смије пасти прије прољећне равнодневнице, која се узима као почетак првог стварања - наглашавају свештеници.

Додају да је сљедећи догађај који утиче на датум празновања излазак јудејског народа из Египта.

- Овај догађај је за цркву био преднајава тајне васкрсења. Ослобођење од ропства, пролазак кроз Црвено море, побједа над фараоном и улазак у Обећану земљу, најављују и откривају догађај васкрсења. Клање пасхалног јагњета, чијом крвљу су Јудеји кропили довратнике и прозоре својих кућа, чиме су избјегли смрт првенаца, само слика јагњета Божијег чијом крвљу имамо избављење. Побједа над фараоном најављује Христову побједу над сатаном, а прелазак кроз море - Свету тајну крштења. Пошто је слика претходила стварности, Васкрс се увијек празнује послије јудејске Пасхе - појашњавају свештеници.

Христос је првина цркве! Његово тијело је први принос оцу и залог нашег васкрсења. Својим страдањем, болом и патњом, Исус Христ је преузео гријехе свијета. Васкрсењем је потврдио своју божанску природу и опроштај дат свијету.

Тама

Тог тужног петка, у тренутку кад је Исус у мукама умро на крсту и свој дух предао Господу и природа се побунила над неправдом.

Над земљом је завладала тама, земља се затресла, стијене су почеле да пуцају и мрак је, усљед помрачења сунца, завладао земљом. Схватајући поруку саме природе капетан који је стражарио код крста је узвикнуо: "Тај је човјек заиста био праведник". Тако су се обистиниле Христове ријечи да ће и камење проговорити у тренутку његове смрти.

Апостол Павле апостол павле

Ријечи апостола Павла, који није био савременик Христов, али коме се, према предању, Спаситељ јавио на путу за Дамаск, записане су у његовим апостолским дјелима и објашњавају да је суштина хришћанства у вјери у побједу живота над смрћу.

- Ако Христос не васкрсе празна је проповијед наша и празна је вјера наша - каже апостол Павле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.