Васкрсење средњовјековног манастира Карановац у Кијевцима код Градишке

ГРАДИШКА – Село Кијевци код Градишке, смјештено у живописном подножју планине Козаре, постаје једно од најзначајнијих историјских и културних средишта Републике Српске.

• Манастир се везује за период владавине краља Стефана Драгутина Немањића.
• На локалитету су пронађени остаци римског пољопривредног имања из периода 1–4. вијека.
• Откривени су и трагови двије цркве брвнаре из османског периода.
• Посјетиоцима ће бити представљени експонати, укључујући ћирилични натпис из 1301. године и средњовјековне фрагменте фресака.

Комплекс ће објединити манастирску цркву, конаке, археолошки парк и музејску ризницу.Захваљујући дугогодишњим археолошким истраживањима, локалитет Карановац, гдје су некадашњи темељи средњовјековног манастира из доба краља Стефана Драгутина Немањића дуго чекали на обнову, данас поново оживљава као јединствен Археолошки парк.

Овај простор у долини ријеке Лубине представља праву временску машину, у којој се, према ријечима градског менаџера и археолога Бојана Вујиновића, може сагледати најмање два миленијума културне баштине. 

Вујиновић објашњава да је ријеч о изузетно слојевитом локалитету на којем су, поред остатака средњовјековног манастира и некрополе, пронађени трагови римског пољопривредног имања из периода од првог до четвртог вијека, као и двије цркве брвнаре из турског периода.

-Манастир је првобитно био једнобродна сакрална грађевина од козарачког камена, повезана кречним малтером и покривена дрвеном шиндром, која је представљала духовни центар краја све до сукоба са Турцима - наводи Вујиновић.

Он додаје да се данас, захваљујући благослову митрополита Јефрема и сарадњи са Завичајним музејом Градишка и археологом Миланом Ђурђевићем, унутар манастирских конака уређује музејска ризница која ће свједочити о раскоши православног насљеђа. Посјетиоцима ће бити представљени изузетни експонати, попут ћириличног натписа из 1301. године, који се везује за попа из манастира Ломнице, те фрагменти српско-византијских фресака препознатљиви по бијелим круговима који имитирају бисере.

-Посебну вриједност представљају глагољични натписи из 11. и 12. вијека, као и надгробни натпис из четрнаестог вијека на којем пише 'то јесте Милета Стојић'“, појашњава Вујиновић, истичући да је то најстарије потврђено име и презиме из Поткозараја, те да потомци тих породица, Стојићи и Стојнићи, и данас живе на том подручју.

Важност овог пројекта за локалну заједницу потврдио је и градоначелник Градишке Зоран Аџић, истакавши да је град поносан на обнову овог светог мјеста у које су уложене двије деценије археолошких истраживања, чиме је јасно показан идентитет и континуитет српског постојања у поткозарском крају. 

-Обнављамо манастир у пуном сјају и величини и он показује присуство Српске православне цркве на овим просторима вијековима уназад - поручио је Аџић.

Завршетком овог комплекса, Карановац ће постати један од ријетких локалитета који на једном мјесту обједињује манастирску цркву, конаке, археолошки парк и музејску ризницу. Туристичка понуда додатно ће бити оплемењена шеталиштем на ријеци Лубини, те увезивање пољупривредних газдинстава, одмаралишта и планинарских домова у читаву причу кроз гастрономију и адреналински туризам.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.