Васкрс симбол побједе живота и вјечности

Васкрс је највећи и најважнији хришћански празник који симболизује побједу живота над смрћу, празник над празницима и симбол вјечности.

Убраја се у покретне празнике и слави се од времена првих апостола, а суштину празника објашњавају ријечи светог апостола Павла, записане у апостолским дјелима “Ако Христос не васкрсне празна је проповијед наша и празна је вјера наша”.

Етнолог-антрополог у Музеју Херцеговине у Требињу Божана Ђузеловић наглашава да православни Срби осим Божића и крсне славе прослављају и Васкрс, највећи празник у хришћанству.

- За разлику од Божића који се прославља увијек истог датума, Васкрс је празник који се помјера, али увијек пада у недјељу. Због значаја тог празника свака недјеља у години посвећена је Васкрсу - истакла је Ђузеловићева.

 

Велики петак

Васкрсу претходи пост који траје седам седмица.

-  Најважнији дан прије самог Васкрса је Велики петак, дан када је Исус Христ разапет на крсту. Тај дан се сматра најтужнијим у години и на Велики петак не звоне звона у храмовима, већ се удара такозваним клепеталима о даску. На Велики петак не пије се ни црвено вино, које према предањима, у хришћанству симболизује крв Христову која се користи током причешћа - испричала је Ђузеловићева.

 

Бојење јаја

За разлику од Божића за који се вежу многи обичаји, најкарактеристичнији обичај за Васкрс је бојење јаја.

- У источној Херцеговини за тај обичај каже се машћење јаја. Жене су с краја 19. и почетком 20. вијека мастиле јаја у луковини, а за те намјене користиле су и биљку броћ, односно њен коријен који је претходно требало стући и направити прах који се користио за фарбање јаја. Иначе православни Срби су раније бојили јаја искључиво у црвену боју, а управо јаје по народној традицији симболизује рађање новог живота - рекла је Ђузеловићева и додала да се јаја углавном фарбају на Велики петак.

Додаје да, према народном вјеровању, овај обичај потиче још из времена када је Марија Магдалена почела да проповиједа јеванђеље. Она је, прича Ђузеловићева, отишла римском цару Тиберију и поклонила пуну корпу јаја.

- С обзиром на то да цар није вјеровао у Христово васкрсење, говорио је да би то било исто као када би јаја у корпи промијенила боју. Марија Магдалена је тада казала “Христос Васкрсе”, а сва јаја у корпи постала су црвена. Од тада сви хришћани боје јаја за Васкрс - истакла је Ђузеловићева.

Додаје да су се временом обичаји мијењали, те тако жене данас фарбају јаја разним бојама, а од средине 20. вијека веома је популарно и шарање јаја воском.

- На њима се најчешће исцртавају симболи са народних ношњи, геометријски облици и елементи који симболизују хришћанство, попут крста - појаснила је она.

 

Прослава Васкрса

Долазак великог празника, прича Ђузеловићева, најављују звона на храмовима чим сване васкршња недјеља.

- Обичај је да на васкршње јутро вјерници одлазе на молитву у цркву на свету литургију. По повратку у домаћинство, укућани једни другима честитају празник ријечима “Христос васкрсе” и “Ваистину васкрсе”. Домаћице претходно припремају богату трпезу око које се окупљају сви укућани. Укућани се туцају јајима, а оно најчвршће оставља се као чуваркућа, да чува укућане до идућег Васкрса - рекла је она.

Додаје да се обичаји прослављања разликују од краја до краја, те да се у неким мјестима одомаћио обичај да се ипак прво скувано црвено јаје оставља као чуваркућа.

 

Вјеровања

Ђузеловићева је испричала да у сваком крају Републике Српске постоји неки карактеристичан обичај у вријеме васкршњих празника.

- У неким селима на простору Херцеговине и данас је обичај да се првим црвеним јајетом дјеца у домаћинству намажу по лицу како би била здрава и румена. Вјерује се да се најмлађи укућани на тај начин штите од разних злих утицаја - испричала је Ђузеловићева.

Цвјетна недјеља

Седмицу дана прије Васкрса православни вјерници прослављају Цвјетну недјељу. Тога дана обичај је да се укућани умивају водом у коју су претходно натопљени цвјетови разних биљака и воћа.

Дан прије Цвјетне недјеље прославља се Лазарева субота, један од најзначајнијих празника који је посвећен Лазару кога је Христос васкрсао. Тога дана дјеци се испред храмова дарују врбове гранчице, “врбице”.

Декупаж

Посљедњих година све је популарније шарање јаја декупаж техником. Домаћице претходно скувају јаја у води у којој додају мало сирћета како би јаја избјелила. Када се охладе, на њих уз помоћ бјелањка који наносе кистом на јаје лијепе мотиве са салвета. Најчешће су то цвјетови, лептирићи, птичице или зечеви.

 

“Омбре”

Популарна “омбре” техника фарбања, све више се користи за бојење јаја, за шта је потребна плитка посуда и јестиве боје. У посуду у коју је стављена боја до пола се стави претходно скувано охлађено јаје. Потребно је држати минут све док јаје не прими одговарајућу боју, а потом додавати постепено воду у посуду док не прекрије цијело јаје, које ће након тог поступка бити изнијансирано.

 

Витраж

Претходно скувано јаје потребно је офарбати црном бојом за стакло, а онда златном контур пастом исцртате мотиве које желите, а потом исцртане мотиве обојите црвеном, плавом, бијелом или зеленом бојом за стакло.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.