Утврђено ко је на једној од најстаријих фрески у манастиру Добрун код Вишеграда

ВИШЕГРAД - За фреске на зидовима манастира Успенија пресвете Богородице у Добруну стручњаци кажу да имају изузетну умјетничку вриједност.

Овај манастир из 13, а по некима из 14. вијека, минирали су Нијемци при повлачењу 1944. године, али је дио западног дијела светиње остао сачуван са фрескама на њему.

Међу бројним фрескама, на којима је представљен и ктитор манастира Прибил, истиче се љепотом композиција на којој су одсликани владар, владарка и млади принц.

Седамдесетих година прошлог вијека неки историчари умјетности су тврдили да су на фрескама приказани босански краљ Твртко Први Котроманић са супругом и сином. Било је размишљања да је владар на фресци Лазар Хребељановић.

Монах манастира добрунског Јован каже да су најновија истраживања више београдских историчара и познаваоца фрескосликарства довела до спознаје да се на фресци налазе цар Стефан Душан, царица Јелена и Урош Нејаки.

- Први који је исправно одредио владарску породицу на зиду манастира добрунског био је Здравко Кајмаковић, а најстудиозније образложење да су на фресци цар Душан са породицом дао је Драгиша Милосављевић у књизи “Средњовјековни град и манастир Добрун” - каже монах Јован.

Он додаје да је занимљиво и то да се у Белој цркви у селу Карану код Ужица налази иста композиција, што говори да их је радио исти фрескописац, наводи монах Јован.

У Белој цркви каранској Урош Нејаки представљен је као дијете, а у добрунском манастиру као одрастао дјечак, што би значило да је прије фрескописана црква у Карану.

Капија

Aрхеолошка испитивања прије пет година показала су да је фрескама била осликана и капија на улазу у манастир. У експлозији, коју су изазвали њемачки војници, заувијек је нестала и изузетно вриједна фреска Богородице Добрунске, а њену фотографију пронашао је прије двије године митрополит дабробосански Николај у бечким архивама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.