Усијана градилишта, амбуланте пуне

БАЊАЛУКА - Температуре које ових дана досежу 40 степени, а према прогнозама наредних дана могле би ићи и до 42, напуниле службе хитне помоћи широм Српске, али нису зауставиле многе послодавце да раднике и даље шаљу на ужарене улице и градилишта, иако љекари упозоравају на опасности по здравље.

• Жива иде и до 42 степена, синдикат тражи хитне мјере
• Бројни послодавци не прекидају радове на отвореном упркос апелима
• Хитна помоћ је пуна пацијената са стомачним тегобама, прехладама и симптомима изазваним кварењем хране

Екстремне врућине повећавају ризик од дехидрације, топлотног удара, пада крвног притиска и погоршања хроничних обољења, због чега стручњаци савјетују избјегавање изласка напоље у најтоплијем дијелу дана и додатни опрез. Због све чешћих топлотних таласа, Савез синдиката Републике Српске затражио је хитно доношење правилника којим би била прописана посебна заштита радника на отвореном, кроз паузе, прилагођено радно вријеме и могућност обуставе рада у најтежим условима.

Помоћник директора за медицинска питања Дома здравља Бијељина Гордана Савин казала је за "Глас" да је посљедњих дана забиљежен повећан број пацијената у Служби хитне помоћи, највише због стомачних тегоба, вирусних инфекција и посљедица наглих температурних осцилација.

- Хитна помоћ је пуна пацијената са стомачним тегобама, прехладама и симптомима изазваним кварењем хране, падом имунитета и наглим промјенама температуре. За сада нисмо имали случајеве топлотног удара, вјероватно зато што су грађани опрезнији и настоје да се заштите од сунца - рекла је Савин.

Додала је да су током љета учесталији и цријевни вируси због чешћег боравка на базенима и путовања, док ледени напици могу изазвати грчеве и иритацију желуца. Здравствени проблем представљају и упале грла изазване честим преласцима из расхлађених просторија на високе спољне температуре.

Према њеним ријечима, посебну опасност врели дани представљају за хроничне болеснике, нарочито особе са кардиоваскуларним и респираторним обољењима, али и за пацијенте који користе диуретике, због повећаног ризика од наглог пада крвног притиска.

Слична ситуација је и у Требињу. Љекар у Служби хитне помоћи Дома здравља Требиње Катарина Јефтовић каже да није ријеч о драстичном повећању броја пацијената, али да је уобичајено више прегледа током таласа високих температура.

- Најчешће се јављају пацијенти са главобољом, вртоглавицом, мучнином, повраћањем, дијарејом, као и поремећајима крвног притиска. То су симптоми који прате овакве временске прилике и очекивани су за ово доба године - рекла је Јефтовићева.

Метеоролог Републичког хидрометеоролошког завода Милица Ђорђевић истиче да значајнијег освјежења још нема на видику.

- Најтоплији ће бити наредни дани, када ће максимална температура у већини крајева износити између 38 и 41 степен, понегдје и до 42. Крајем седмице очекује се благи пад температуре, али без правог освјежења. Могући су локални пљускови са грмљавином, који због велике количине енергије у атмосфери могу условити и појаву временских непогода - рекла је Ђорђевићева.

Навела је да температурни рекорди за сада нису оборени, иако су вриједности знатно изнад просјека за ово доба године, те да ће се већ од наредне седмице врели талас поново интензивирати.

Због све чешћих и интензивнијих топлотних таласа, Савез синдиката Републике Српске затражио је од ресорног министарства хитно доношење правилника којим би се уредила заштита радника који посао обављају на отвореном.

Предсједник Савеза синдиката РС Горан Станковић каже да у Српској не постоји ниједан пропис који обавезује послодавце на посебне мјере заштите запослених током екстремних врућина.

- Годинама слушамо апеле и препоруке, али препоруке никога не обавезују. Када не постоји пропис, инспекција нема механизме да наложи мјере или санкционише послодавце који раднике излажу великом ризику. Грађевинце, путаре, пољопривреднике и све који раде на отвореном морамо заштитити јасним правилима, а не ослањати се на добру вољу послодаваца - рекао је Станковић. 

 

САВЈЕТ ЉЕКАРА

Гордана Савин поручила је грађанима да избјегавају боравак на сунцу од десет до 17 часова, уносе довољно течности, носе лагану одјећу и расхлађују просторије, али да температурна разлика између спољне и унутрашње средине не буде превелика.

- Посебно је важно да хронични болесници редовно контролишу крвни притисак и по потреби се консултују са љекаром око терапије - нагласила је Савин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.