БиХ лако прима, али тешко протјерује мигранте

САРАЈЕВО – Иако се број нерегуларних прелазака на западнобалканској мигрантској рути смањује, БиХ биљежи раст броја регистрованих миграната, што показује да и даље има значајну улогу у кретању људи из Африке и Азије према Европској унији.

Према подацима Службе за послове са странцима, од 1. јануара до 30. септембра ове године у БиХ су регистрована 13.603 мигранта, што је око 40 одсто више него у истом периоду прошле године. Намјеру подношења захтјева за азил исказало је 9.960 лица, а међу најбројнијима су држављани Судана, којих је регистровано 2.404, Египта 2.276, Авганистана 2.170, Турске 1.239 и Бангладеша 1.140. Директор Службе за послове са странцима Жарко Лакета указао је на то да БиХ остаје транзитна земља на путу према западној Европи. Посебан изазов представља и безвизни режим са појединим државама, јер могућност легалног уласка у БиХ неким странцима олакшава долазак у регион, одакле настављају пут према земљама Европске уније.

Истовремено, подаци Фронтекса показују да је на западнобалканској рути у првих осам мјесеци ове године забиљежено 5.486 откривених нерегуларних прелазака спољних граница ЕУ, што је око 30 одсто мање него у истом периоду лани. Овај пад, међутим, не значи да је за толико смањен и број миграната који пролазе кроз БиХ, јер је ријеч о различитим евиденцијама и методологијама, али указује на промјене ширег миграционог тренда.

Да мигрантска рута кроз БиХ и даље представља простор за дјеловање кријумчарских мрежа, показују и подаци Граничне полиције БиХ. Тако је недавно у рејону Бистрице, на подручју Градишке, у два наврата спријечен незаконит прелазак 96 лица. Радило се о држављанима Пакистана, Бангладеша и Авганистана. Овај случај показује да контрола миграционих токова не подразумијева само надзор границе већ и борбу против мрежа које организују пребацивање људи преко ње.

Поступање према странцима

Ипак, један од највећих проблема за домаће институције представља поступање према странцима који не испуњавају услове за боравак у БиХ. Служба за послове са странцима у посматраном периоду изрекла је 3.172 мјере протјеривања, а за 1.682 страна држављанина одређена је мјера надзора. Упркос томе, ниједан странац није присилно удаљен у земљу поријекла. Према подацима Службе, 16 лица враћено је у земљу поријекла или прихвата у оквиру споразума о реадмисији, док је у поступку добровољног повратка учествовало 129 странаца. Међу онима који су се добровољно враћали највише је било држављана Турске, Кине и Авганистана. Разлика између броја изречених мјера и стварно реализованих повратака указује на слабости система. Одлука о протјеривању сама по себи не значи да ће странац напустити земљу, јер спровођење поступка зависи од утврђивања идентитета, сарадње државе поријекла, доступности путних исправа, али и других административних и безбједносних услова.

С друге стране, БиХ је од Хрватске у оквиру споразума о реадмисији преузела 3.012 лица. Од тог броја, 2.985 враћено је по поједностављеном, а 27 по редовном поступку. Хрватска је у поједностављеном поступку упутила 3.677 захтјева, а обавеза БиХ да прихвати лица утврђена је у 3.295 случајева. Међу најбројнијима су били држављани Турске, Бангладеша, Египта и Кине. Ови подаци показују да сарадња са сусједним државама функционише у знатно већем обиму него са земљама поријекла.

Према ријечима стручњака за безбједност Драгомира Кесеровића, управо је спровођење одлука о протјеривању једна од најслабијих тачака домаћег система.  Сматра да је то, између осталог, посљедица недовољне сарадње надлежних домаћих институција са државама из којих мигранти најчешће долазе, али и сложених законских процедура које отежавају њихов повратак. Кесеровић указује и на унутрашњополитичку димензију проблема, тврдећи да дио политичких структура нема довољно интереса да се питање повратка миграната ефикасније рјешава.

– Вјерујем да појединим људима, политичарима, није у интересу да ове људе враћају. Ту прије свега мислим на бошњачку политичку елиту, која има разлоге за тако нешто. Понашају се индиферентно према овом проблему, јер ти мигранти долазе из исламских земаља. Такво њихово понашање може БиХ увести у велике проблеме – истакао је Кесеровић за "Глас Српске".

Мрежа кријумчара

Кријумчарење миграната све више поприма обиљежја организованог међународног посла, у којем свака карика има своју улогу, од пребацивања преко границе до превоза према западној Европи.

То потврђује и акција "Вертиго 2", коју је у октобру спровео МУП Републике Српске, када су ухапшене четири особе осумњичене да су мигранте скривале у товарним просторима комерцијалних возила, међу легално превоженом робом, и пребацивале их преко Хрватске према Италији.

Истрага је обухватила покушај кријумчарења 95 држављана Кине, Турске и Ирана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.