Урош Пе­на: Ис­тра­ге за ра­тне зло­чи­не над Срби­ма тра­ју ду­го

Од 1992. го­ди­не до да­нас ту­жи­лаш­тви­ма су по­дне­се­не 724 кри­ви­чне при­ја­ве про­тив 6.797 ли­ца, због пос­то­јања осно­ва сумње да су по­чи­ни­ли кри­ви­чна дје­ла ра­тног зло­чи­на над ви­ше од 21.000 српских жрта­ва, на­гла­сио је у раз­го­во­ру за “Глас Српске” ди­ре­ктор По­ли­ци­је Ре­пу­бли­ке Српске Урош Пе­на.

- Про­блем је у то­ме што ис­тра­ге у Ту­жи­лаш­тву БиХ и дру­гим ту­жи­лаш­тви­ма по пре­дме­ти­ма за ра­тне зло­чи­не ко­је смо им дос­та­ви­ли тра­ју ја­ко ду­го - ре­као је Пе­на.

Го­во­ре­ћи о без­бје­дно­сној си­ту­аци­ји, он је по­ру­чио да гра­ђа­ни Ре­пу­бли­ке Српске мо­гу би­ти спо­кој­ни и осје­ћа­ти се по­тпу­но без­бје­дно на би­ло ком ди­је­лу те­ри­то­ри­је ко­ју по­ли­ци­ја по­кри­ва.

ГЛAС: A шта је до са­да учињено на до­ку­мен­то­вању и по­кре­тању пос­ту­па­ка за про­це­су­ирање кри­ви­чних дје­ла ра­тног зло­чи­на по­чињених над Срби­ма то­ком ра­та у БиХ?

ПЕ­НA: Фор­ми­ран је тим за ис­тра­ге ра­тних зло­чи­на, ос­тва­ре­на са­радња са Се­кре­та­ри­ја­том за одно­се са Ха­гом и пре­ду­зе­то низ ис­тра­га. У пе­ри­оду од 1992. го­ди­не до да­нас ту­жи­лаш­тви­ма су по­дне­се­не 724 кри­ви­чне при­ја­ве, одно­сно из­вје­шта­ја или до­пу­не кри­ви­чних при­ја­ва про­тив 6.797 ли­ца, због пос­то­јања осно­ва сумње да су по­чи­ни­ли је­дно или ви­ше кри­ви­чних дје­ла ра­тног зло­чи­на над ви­ше од 21.000 српских жрта­ва.

ГЛAС: Ка­ко се Суд БиХ и кан­то­нал­на ту­жи­лаш­тва одно­се пре­ма из­вје­шта­ји­ма о по­чињеним ра­тним зло­чи­ни­ма над Срби­ма?

ПЕ­НA: Уна­при­је­ђе­на је са­радња са ту­жи­лаш­тви­ма на свим ни­во­има ор­га­ни­зо­вања. Ос­тва­ре­ни су не­по­сре­дни­ји кон­та­кти са Ту­жи­лаш­твом БиХ и кан­то­нал­ним ту­жи­лаш­тви­ма на спро­во­ђењу мје­ра, акти­внос­ти и ис­тра­жних радњи у кон­кре­тним пре­дме­ти­ма као што су: 5. кор­пус Aр­ми­је БиХ, Ту­злан­ска ко­ло­на, До­бро­воља­чка ули­ца, Тран­спор­тер; ло­го­ри “Ви­ктор Бу­бањ”, “Си­лос”, Дре­тељ, за­тим Че­ле­би­ћи, Бра­ди­на и Гла­ва­ти­че­во, Коњиц, Хра­сни­ца, Хаyићи, Трно­во...

Про­блем је што ис­тра­ге у Ту­жи­лаш­тву БиХ и дру­гим ту­жи­лаш­тви­ма по пре­дме­ти­ма за ра­тне зло­чи­не ко­је смо им дос­та­ви­ли тра­ју ја­ко ду­го. На­име, за не­ке пре­дме­те ис­тра­ге су отво­ре­не при­је дви­је и ви­ше го­ди­на, али Ту­жи­лаш­тво БиХ и дру­га ту­жи­лаш­тва те пос­туп­ке не за­врша­ва­ју и не по­ди­жу оп­ту­жни­це, иако им је из МУП-а РС од­го­во­ре­но по свим зах­тје­ви­ма и на­ре­дба­ма за те пре­дме­те. Као при­мје­ре та­квог одно­са мо­же­мо на­вес­ти пре­дме­те: ло­го­ри “Си­лос”, “Ви­ктор Бу­бањ”, Дре­тељ, за­тим пре­дме­те ве­за­не за зло­чи­не у Трно­ву, Тран­спор­тер у Са­ра­је­ву, 5. кор­пус Aр­ми­је БиХ...

 

ГЛAС: Оци­је­ни­те стање у облас­ти ја­вног ре­да и ми­ра и ко­ли­ко се гра­ђа­ни РС мо­гу осје­ћа­ти за­шти­ће­ним?

ПЕ­НA: Без­бје­дно­сна си­ту­аци­ја у Српској је ап­со­лу­тно по­вољна. Број те­шких кри­ви­чних дје­ла (убис­тва, те­шке кра­ђе, ра­збој­ниш­тва...) је у опа­дању, а стање у облас­ти ја­вног ре­да и ми­ра, сао­бра­ћа­ја и ма­лоље­тни­чке де­ли­квен­ци­је је зна­тно боље.

У првих шест мје­се­ци ове го­ди­не на по­дру­чју РС еви­ден­ти­ра­на су 2.882 пре­крша­ја ја­вног ре­да и ми­ра или 11 од­сто мање не­го у ис­том пе­ри­оду ла­ни. У прин­ци­пу, ра­ди се о “ла­кшим” и по­је­ди­на­чним слу­ча­је­ви­ма из ко­јих ни­су про­иза­шле ве­ће ште­тне посљеди­це по имо­ви­ну или ли­чну без­бје­дност гра­ђа­на. Са­мо је шест ли­ца за­до­би­ло те­шке тје­ле­сне по­вре­де то­ком на­ру­ша­вања ја­вног ре­да и ми­ра, док ни­је би­ло смртних стра­да­вања.

По­чет­ком го­ди­не ма­со­вни­ји не­ре­ди су еви­ден­ти­ра­ни у Бањој Лу­ци при­ли­ком изра­жа­вања про­тес­та по­во­дом про­гла­шења не­за­ви­снос­ти Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. При­па­дни­ци по­ли­ци­је су их одржа­ли под за­до­вољава­ју­ћим сте­пе­ном кон­тро­ле, та­ко да из њих ни­су про­иза­шле озбиљни­је ште­тне посљеди­це. Да­кле, гле­да­но у цје­ли­ни, стање ја­вног ре­да и ми­ра је ста­бил­но и по­вољно, а по­бри­ну­ће­мо се да та­кво стање и ос­та­не.

ГЛAС: Да ли је по­ли­ци­ја испу­ни­ла сво­је оба­ве­зе у првом по­лу­го­ди­шту ове го­ди­не?

ПЕ­НA: По­ли­ци­ја је из­врши­ла сво­је осно­вне за­дат­ке и  гра­ђа­ни­ма оси­гу­ра­ла по­тре­бан ни­во без­бје­днос­ти ко­ји у прин­ци­пу не за­ос­та­је за стањем у мно­го ра­зви­је­ни­јим и пра­вно сре­ђе­ни­јим држа­ва­ма. Не­спор­но је да њен рад мо­же би­ти и бољи и гра­ђа­ни то мо­гу оче­ки­ва­ти у на­ре­дном пе­ри­оду.

За­по­че­те су или до­врше­не не­ке ис­тра­ге на су­зби­јању те­жих кри­ви­чних дје­ла ко­ја спа­да­ју у до­мен тзв. ор­га­ни­зо­ва­них ко­руп­ти­вних дје­ла. По­ли­ци­ја је по­дни­је­ла ве­ћи број из­вје­шта­ја ко­ји се одно­се на злоупотребе слу­жбе­ног по­ло­жа­ја или овлаш­ћења, оси­гу­ра­ни­чке пре­ва­ре, фал­си­фи­ко­вања или уни­штења слу­жбе­не ис­пра­ве, не­са­вјес­тан рад у слу­жби. Отво­рен је и одре­ђен број ис­тра­га, али оне због ком­плек­снос­ти и ду­го­трај­нос­ти још ни­су за­врше­не.

ГЛAС: Мо­же­те ли би­ти ма­ло кон­кре­тни­ји?

ПЕ­НA: По­ли­циј­ска ста­ни­ца Че­ли­нац дос­та­ви­ла је 24. ја­ну­ара  из­вје­штај Окру­жном ту­жи­лаш­тву Бања Лу­ка про­тив Ц. В., због осно­ва­не сумње да је 20. но­вем­бра 2001. го­ди­не у мјес­ту Штрбе ли­шио жи­во­та Сав­ку Стан­чић. При­па­дни­ци СЈБ При­је­дор су 2. апри­ла ли­ши­ли сло­бо­де В. М. због пос­то­јања осно­ва сумње да је 28. мар­та 2008. го­ди­не у При­је­до­ру убио таксисту Ми­ла­на Зрни­ћа.

У Јо­ша­ни­ци, оп­шти­на Звор­ник, ра­дни­ци ЦЈБ Би­јељина 28. фе­бру­ара ухап­си­ли су при­па­дни­ка “зе­мун­ског кла­на” Ј. В., за ко­јим је би­ла ра­спи­са­на ме­ђу­на­ро­дна по­тјер­ни­ца због кри­ви­чних дје­ла ра­збој­ни­шта­ва.

ЦЈБ Ис­то­чно Са­ра­је­во по­днио је 30. ма­ја Окру­жном ту­жи­лаш­тву у И. Са­ра­је­ву из­вје­штај про­тив Р. Ћ., ди­ре­кто­ра ШГ “Ја­хо­ри­на” Па­ле; У. К., ше­фа Услу­га у том пре­ду­зе­ћу; Г. A. и Н. Ђ., ше­фо­ва Се­кто­ра фи­нан­си­ја у ШГ “Ја­хо­ри­на” Па­ле, због пос­то­јања осно­ва сумње да су зло­упо­три­је­би­ли слу­жбе­ни по­ло­жај или овлаш­ћења и из­врши­ли ута­ју по­ре­за и до­при­но­са. Зло­упо­тре­ба­ма слу­жбе­ног по­ло­жа­ја и овлаш­ћења Р. Ђ. и У. К. су ШГ “Ја­хо­ри­на” по­чи­ни­ли ште­ту од 415.210 ма­ра­ка...

 

ГЛAС: У ко­јој мје­ри је по­ли­ци­ја оспо­собљена и опремљена за от­кри­вање нај­те­жих обли­ка кри­ми­на­ла?

ПЕ­НA: Оспо­собљавање по­ли­ци­је је кон­ти­ну­иран про­цес јер се “мо­дер­на” кри­ви­чна дје­ла не мо­гу рас­вјетљава­ти кла­си­чним - “ста­рим” кри­ми­на­лис­ти­чким ме­то­да­ма. То су дје­ла ве­за­на за ком­пју­тер­ски кри­ми­на­ли­тет, фал­си­фи­ко­вање без­го­то­вин­ских кре­ди­тних и де­би­тних кар­ти­ца.... По­ли­ци­ја се акти­вно при­пре­ма и обу­ча­ва за ова­ко сло­же­не ви­до­ве кри­ви­чних дје­ла.  При­па­дни­ци кри­ми­на­лис­ти­чке по­ли­ци­је по сво­јим ли­ни­ја­ма ра­да ин­тен­зи­вно пра­те и трен­до­ве ра­зво­ја мо­дер­них кри­ми­на­лис­ти­чко-те­хни­чких ме­то­да и по­ма­га­ла, ко­ји слу­же за ефи­ка­сни­је от­кри­вање и иден­ти­фи­ка­ци­ју из­врши­ла­ца кри­ви­чних дје­ла. Пра­кти­чно, по­ли­ци­ја се обу­ча­ва кроз рад, раз­мје­ну ис­кус­та­ва са по­ли­циј­ским ор­га­ни­за­ци­ја­ма из окру­жења, са­радњу са дру­гим без­бје­дно­сним аген­ци­ја­ма, али и кроз кон­та­кте са ја­внош­ћу.

По пи­тању ма­те­ри­јал­но-те­хни­чке опремљенос­ти по­ли­ци­је пос­то­је одре­ђе­ни про­бле­ми, али се ипак мо­же ре­ћи да је она на за­до­вољава­ју­ћем ни­воу, с тим да би тај ни­во тре­ба­ло да рас­те.

ГЛAС: По­ли­ци­ја Српске дос­та ре­вно­сно из­врша­ва на­ло­ге Су­да БиХ. Ка­ко се МУП Фе­де­ра­ци­је БиХ одно­си пре­ма зах­тје­ви­ма из Ре­пу­бли­ке Српске?

ПЕ­НA: На­ре­дбе Су­да БиХ су оба­ве­зу­ју­ће за све ин­сти­ту­ци­је у РС и БиХ, па та­ко и за по­ли­ци­ју. Про­фе­си­она­лан однос на­ших при­па­дни­ка у сва­ком по­гле­ду ја­сно да­је до знања да је по­ли­ци­ја одлу­чна у бор­би про­тив свих ви­до­ва кри­ми­на­ла. Не тре­ба по­сма­тра­ти на­ре­дбе Су­да БиХ из­дво­је­но из кон­тек­ста ос­та­лих суд­ских ин­стан­ци са ни­воа БиХ или РС, јер се пре­ма свим на­ре­дба­ма пос­ту­па је­дна­ко.

 

ГЛAС: До­кле се до­шло са ис­тра­гом о убис­тву Ми­ла­на Ву­ке­ли­ћа и до­ку­мен­то­вањем “црних лис­та”?

ПЕ­НA: Упра­ва кри­ми­на­лис­ти­чке по­ли­ци­је и ЦЈБ Бања Лу­ка фор­ми­ра­ли су тим за рас­вјетљавање убис­тва Ми­ла­на Ву­ке­лић и  пре­ду­зи­ма­ју све мје­ре ка­ко би се от­крио из­врши­лац, ор­га­ни­за­тор и на­ру­чи­лац њего­вог убис­тва. До са­да је са­слу­ша­но 130 осо­ба у ве­зи са рас­вјетљавањем овог слу­ча­ја.

У ве­зи са овим кри­ви­чним дје­лом ос­тва­ре­на је са­радња са ЕУПМ и свим по­ли­циј­ским аген­ци­ја­ма уну­тар БиХ, Ин­тер­по­лом, а у ис­тра­гу су укључе­ни и при­па­дни­ци Фе­де­рал­ног ис­тра­жног би­роа СAД.

По­во­дом слу­ча­ја “црне лис­те” по­ли­ци­ја је до са­да са­слу­ша­ла шест оште­ће­них осо­ба и де­сет свје­до­ка, а иден­ти­фи­ко­ва­не су и одре­ђе­не осо­бе као мо­гу­ћи по­чи­ни­оци кри­ви­чног дје­ла изну­де у ве­зи са овим слу­ча­јем. Из Ту­жи­лаш­тва БиХ, којем је по­дне­сен из­вје­штај про­тив три осо­бе, сти­гле су смјер­ни­це за рад по­ли­ци­је и до­ку­мен­то­вање слу­ча­ја.

ГЛAС: Пре­ма оном што се мо­же чу­ти, у посљедње ври­је­ме ефи­ка­сни­је се ра­ди на от­кри­вању при­вре­дног кри­ми­на­ла. Да ли је то та­чно?

ПЕ­НA: Да, та­чно је. У про­те­клих шест мје­се­ци пре­ду­зе­ли смо низ мје­ра и акти­внос­ти на от­кри­вању, спре­ча­вању и до­ку­мен­то­вању кри­ви­чних дје­ла из облас­ти при­вре­дног кри­ми­на­ли­те­та. От­кри­ве­на су 352 кри­ви­чна дје­ла, а про­тив 336 по­чи­ни­ла­ца ту­жи­лаш­тви­ма су по­дне­се­на 242 из­вје­шта­ја или 12 од­сто мање не­го у прет­хо­дном пе­ри­оду.

 

ГЛAС: Пу­те­ви и даље узи­ма­ју да­нак. Ка­кво је стање у сао­бра­ћа­ју, с об­зи­ром на све ве­ћи број сао­бра­ћај­них не­сре­ћа?

ПЕ­НA: У првом по­лу­го­ди­шту 2008. го­ди­не у Српској се до­го­дио 4.930 сао­бра­ћај­них не­сре­ћа, у ко­ји­ма су по­ги­ну­ла 74 ли­ца. Број сао­бра­ћај­них не­сре­ћа је на про­шло­го­дишњем ни­воу, док је број по­ги­ну­лих за 20 од­сто мањи не­го у првих шест мје­се­ци ла­ни. Уку­пни ште­тни ефе­кти ко­ји су посљеди­ца сао­бра­ћај­них нез­го­да у 2008. го­ди­ни мањи су у одно­су на ис­ти пе­ри­од 2007. го­ди­не. И по­ред то­га, стањем у облас­ти без­бје­днос­ти сао­бра­ћа­ја не мо­же­мо би­ти за­до­вољни. Стра­дања у сао­бра­ћа­ју су и даље пре­ве­ли­ка, и по­ред чињени­це да по­ли­ци­ја ула­же ма­кси­ма­лан на­пор ка­ко би се стање по­бољша­ло.

ГЛAС: Aуто­мо­би­ли су и даље на ме­ти крадљива­ца. Ка­кви су ре­зул­та­ти на про­на­ла­жењу укра­де­них мо­тор­них во­зи­ла?

ПЕ­НA: Кра­ђе ауто­мо­би­ла су у бла­гом по­рас­ту. Од ја­ну­ара до кра­ја ју­на при­јављене су кра­ђе 182 мо­тор­на во­зи­ла. На по­дру­чју ЦЈБ Бања Лу­ка укра­де­но је 80, Би­јељине 39, До­бо­ја 28, Тре­биња 25 и Ис­то­чног Са­ра­је­ва 10. Про­на­ђе­но је 68 во­зи­ла укра­де­них у РС и 37 укра­де­них у Фе­де­ра­ци­ји БиХ, од ко­јих је 19 на­ђе­но на по­дру­чју Ис­то­чног Са­ра­је­ва. От­кри­ве­на су 64 во­зи­ла по по­тјер­ни­ца­ма Ин­тер­по­ла. Еви­ден­ти­ра­но је и 16 ла­жних при­ја­ва кра­ђе мо­тор­них во­зи­ла.

ГЛAС: Све ви­ше је при­ва­тних де­те­ктив­ских аген­ци­ја. Да ли по­ли­ци­ја са­ра­ђу­је са њима?

ПЕ­НA: На­дле­жнос­ти при­ва­тних де­те­ктив­ских аген­ци­ја и аген­ци­ја за обез­бје­ђење ли­ца и имо­ви­не су де­фи­ни­са­не за­ко­ном. Оне ни­су држа­вни ор­га­ни и не­ма­ју по­ли­циј­ске на­дле­жнос­ти. Ми­нис­тар­ство уну­трашњих по­сло­ва је по за­ко­ну на­дле­жно да врши кон­тро­лу за­ко­ни­тос­ти њихо­вог ра­да. Оне има­ју сво­је мјес­то и уло­гу у сфе­ри за­шти­те при­ва­тне имо­ви­не и одржа­вања ре­да у обје­кти­ма и прос­то­ри­ма ко­ји су дос­ту­пни ве­ћем бро­ју ли­ца. Као та­кве, аген­ци­је мо­гу би­ти до­бар по­ма­гач по­ли­ци­ји у из­врша­вању по­сло­ва из на­дле­жнос­ти по­ли­ци­је, као и дру­ги су­бје­кти друш­тве­не за­је­дни­це.

ГЛAС: Ни по­ли­ци­ја ни­је иму­на од ко­руп­ци­је, зло­упо­тре­ба и дру­гих не­до­звољених радњи?! Шта се пре­ду­зи­ма?

ПЕ­НA: Од 1. ја­ну­ара до 30. ју­на 2008. го­ди­не по­дне­се­не су 83 ини­ци­ја­ти­ве за по­кре­тање дис­ци­плин­ског пос­туп­ка про­тив 337 за­по­сле­них у МУП-у РС.

Ту­жи­лаш­тву су по­дне­се­на 22 из­вје­шта­ја про­тив 34 при­па­дни­ка МУП-а и пет пре­кршај­них при­ја­ва про­тив ис­то то­ли­ко при­па­дни­ка, док је де­вет ра­дни­ка су­спен­до­ва­но.

Ру­ко­во­ди­оци осно­вних ор­га­ни­за­ци­оних је­ди­ни­ца изре­кли су 102 дис­ци­плин­ске мје­ре због ла­кше по­вре­де ра­дне ду­жнос­ти ко­је се одно­се на 118 ра­дни­ка Ми­нис­тар­ства.

Дис­ци­плин­ски суд изре­као је дис­ци­плин­ску мје­ру прес­та­нак ра­дног одно­са за три за­по­сле­на при­па­дни­ка МУП-а РС. Дво­ји­ца су отпу­ште­на због при­мање ми­та, а је­дан због фал­си­фи­ко­вања ис­пра­ве.

ГЛAС: Дос­та се го­во­ри о ме­ђу­ен­ти­тет­ском кри­ми­на­лу. Ко­ји су нај­чеш­ћи њего­ви обли­ци?

ПЕ­НA: Нај­чеш­ћи обли­ци ме­ђу­ен­ти­тет­ског кри­ми­на­ла су не­до­звољена прои­зводња и про­мет опој­них дро­га, кра­ђе во­зи­ла, ра­збој­ниш­тва, трго­ви­на људи­ма, прос­ти­ту­ци­ја, фал­си­фи­ко­вање нов­ца, трго­ви­на дро­гом, кри­ју­мча­рење ору­жја и ек­спло­зи­вних на­пра­ва... Пре­си­је­цање ла­на­ца ор­га­ни­зо­ва­них гру­па ко­је се ба­ве овим обли­ци­ма кри­ми­на­ли­те­та је ве­ома сло­жен по­сао јер се ра­ди о ве­ома фле­кси­бил­ним не­фор­мал­ним гру­па­ма. По­ли­ци­ја РС има ка­па­ци­те­те, ка­дро­ве и ја­сно опре­дјељење да се су­прот­ста­ви свим обли­ци­ма кри­ми­на­ли­те­та, па та­ко и оним се­гмен­ти­ма ко­ји се одно­се на онај кри­ми­нал ко­ји пре­ла­зи ен­ти­тет­ске гра­ни­це.

ГЛAС: Ко­ли­ко је МУП РС из­дао по­тјер­ни­ца за по­чи­ни­оци­ма кри­ви­чних дје­ла?

ПЕ­НA: У првих шест мје­се­ци ове го­ди­не МУП РС је ра­спи­сао 680 по­тјер­ни­ца. По на­ре­дба­ма су­до­ва, ка­зне­но-по­пра­вних установа, фе­де­рал­ног и кан­то­нал­них МУП-ова ра­спи­са­но је 446 цен­трал­них по­тјер­ни­ца, а по зах­тје­ву Ин­тер­по­ла 406 по­тјер­ни­ца на на­шем по­дру­чју. По зах­тје­ви­ма на­ших ор­га­ни­за­ци­оних је­ди­ни­ца, на­ре­дба­ма на­ших су­до­ва и ка­зне­но-по­пра­вних ус­та­но­ва упу­ће­на су 94 ра­спи­са о тра­гању за ли­ци­ма. У првих шест мје­се­ци ове го­ди­не упу­ће­на су 34 зах­тје­ва за ра­спи­си­вање ме­ђу­на­ро­дних по­тјер­ни­ца Ми­нис­тар­ству без­бје­днос­ти - Кан­це­ла­ри­ји за са­радњу са Ин­тер­по­лом у Са­ра­је­ву.

ГЛAС: Да ли је би­ло на­па­да, ври­је­ђања и ома­ло­ва­жа­вања по­ли­ци­је за ври­је­ме вршења ду­жнос­ти?

ПЕ­НA: За шест мје­се­ци еви­ден­ти­ра­но је 49 на­па­да на овлаш­ће­на слу­жбе­на ли­ца, у ко­ји­ма су три по­ли­ца­ја­ца по­ври­је­ђе­на. Нај­ви­ше на­па­да из­врше­но је при­ли­ком успос­тављања ја­вног ре­да и ми­ра, ре­гу­ли­сања и кон­тро­ле сао­бра­ћа­ја, ле­ги­ти­ми­сања и ли­ша­вања сло­бо­де. Уха­пше­но је 48 на­па­да­ча, про­тив 41 су по­дне­се­ни из­вје­шта­ји о по­чињеном кри­ви­чном дје­лу, про­тив 16 зах­тје­ви за по­кре­тање пре­кршај­ног пос­туп­ка, а за 15 пре­кршај­ни на­ло­зи.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.