Умјесто у преради, смеће у природи

БАЊАЛУКА - Обавезна наплата пластичних кеса у трговинама довела је до пада потрошње врећица у домаћинствима, али мјера није значајно утицала на смањење загађења животне средине, јер је управљање отпадом у Српској, упркос добрим прописима, оптерећено бројним проблемима на терену, од мањка кадра, инфраструктуре до неодрживих цијена.

Међународни дан борбе против пластичних кеса, који за циљ има подизање свијести да једнократне врећице од пластике имају алтернативу, обиљежен је јуче, а "Глас" је тим поводом питао саговорнике какви су ефекти наплате кеса, мјере која се у Српској примјењује од 1. јануара 2020. године.

Иако прецизних податка нема, стручњаци сматрају да је мјера дала резултате. Виши стручни сарадник за управљање посебним категоријама отпада у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС Марко Галић за "Глас" каже да је мјесечна потрошња пластичних кеса у БиХ прије увођења обавезне наплате износила око 100 милиона комада, те да је сада евидентно знатно смањење потрошње.

- Увођење мјере је за циљ имало смањење притиска на животну средину јер се пластичне кесе дуго разграђују. Истраживања показују да употреба кеса траје свега 12 минута, након чега завршавају у отпаду. Сваке године се у свијету потроши више од 500 милијарди пластичних кеса, а рециклира се мање од један одсто, преосталих 99 одсто заврши у природи, гдје загађују водотоке и убијају животиње које их замијене за храну - рекао је Галић.

Он је истакао да је област управљања отпадом у Српској уређена законом, подзаконским актима и низом стратешких докумената усклађених са правним насљеђем ЕУ, али да је примјена на терену недовољна.

- Проблеми у овој области су мултидимензионални и за њихово рјешавање је потребан мултисекторски приступ. Примјена прописа је, благо речено, недовољна због ограничених људских ресурса у институцијама, општинама, инспекцијским органима. Надаље, огроман проблем нам је слабо развијена инфраструктура. Имамо пет регионалних депонија од којих су само три санитарне, тј. испуњавају еколошке стандарде - навео је Галић.

Комунална предузећа која су носиоци система управљања комуналним отпадом се, према Галићевим ријечима, боре са застарјелом опремом, недостатком контејнера, али и економски неоправданим цијенама комуналних такса, што је и основни узрок стања у овој области.

- Тренутни износи комуналних такса за сакупљање отпада су неодрживи, односно комунална предузећа не могу надоградити постојећу инфраструктуру, што је предуслов за побољшање стања - казао је Галић.

И професорица на Природно-математичком факултету у Бањалуци Душица Пешевић сматра да је наплата кеса добра мјера, али да Српска мора увести додатне мјере које ће смањити укупан амлабажни отпад од пластике.

- Најбоље рјешење је увођење амбалаже која се може користити више пута, да сви производи не долазе у неповратној пластици као што је сада случај. Циљ треба да буде и смањење количина отпада који се одлаже на депонији, односно да се повећа разврставање смећа на мјесту настанка, односно у домаћинству. То се може преко система више канти, што је случај у Словенији, или преко посебних врећица које су намијењене за рециклажу и одлагање у намјенским контејнерима - нагласила је Пешевићева.

Она наводи да је недостатак контејнера за раздвајање прикупљаног отпада један од проблема, а други је изгубљено повјерење грађана.

- Проблем је настао када су уведени контејнери за прикупљање различитих врста отпада, а он и даље завршава на истом мјесту. Грађани су због тога изгубили повјерење јер ако већ улажу напор у раздвајање отпада на мјесту настанка, онда желе да он иде на прераду и рециклажу, а не на депонију или природу. Плус, треба да имамо постројења за рециклажу. Када се обезбиједи сва потребна инфраструктура, тек онда се може говорити о повећању еколошке свијести - навела је Пешевићева.

Количине

Марко Галић каже да, према подацима статистике, продукција комуналног отпада у Српској у просјеку износи 350 килограма по становнику на годишњем нивоу, док је у Европи то више од 500 килограма.

- Производња отпада зависи од стопе развоја, као и начина живота и навика које становници имају. Продукција отпада  у урбаним дијеловима је знатно већа него у руралним дијеловима будући да је већа количина различитих производа који се у њима интензивније купују - казао је Галић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.