Угрожено пословање БХАНСА-е

САРАЈЕВО - У тренутку када безбједност ваздушног саобраћаја у Босни и Херцеговини зависи од правне борбе вођене далеко од центара контроле летења, Агенција за пружање услуга у ваздушној пловидби БиХ (БХАНСА) суочава се с најозбиљнијом кризом од свог оснивања.

Због међународног арбитражног спора између Босне и Херцеговине и словеначке компаније Виадукт д. о. о. Порторож привремено је обустављен пренос прихода БХАНСА-е, иако ни ова институција ни сектор ваздушног саобраћаја нису повезани с предметним случајем нити сносе одговорност за насталу ситуацију. Ова блокада довела је у питање континуитет и безбједност ваздушног саобраћаја – сектора од кључне важности за Босну и Херцеговину, земљу смјештену у срцу југоисточне Европе, гдје ваздушни саобраћај има значајну улогу у подстицању привредног раста, нарочито кроз туризам и међународну трговину.

Директор БХАНСА-е Даворин Приморац истиче озбиљност тренутне ситуације, али и понос због професионалности и посвећености коју су показали запослени и цијела институција у суочавању с овим изазовом.

Иако је БХАНСА изгубила приступ сопственим приходима од рутних накнада који чине 90% укупних прихода, безбједност ваздушне пловидбе ни у једном тренутку није била угрожена. Запослени су, суочени с финансијском несигурношћу и егзистенцијалним изазовима, показали висок ниво професионалности и солидарности, свјесни одговорности коју имамо како према нашој држави, путницима и авиокомпанијама, тако и према међународној репутацији Босне и Херцеговине – истиче директор БХАНСА-е Даворин Приморац, те додаје да је Управа БХАНСА-е у сталној комуникацији с репрезентативним синдикатом ради правовремене и транспарентне размјене информација о свим даљим корацима и развоју ситуације.

На ивици оперативности

Финансијска блокада довела је БХАНСА-у до ивице оперативне одрживости. Због блокаде рачуна суочена је с немогућношћу плаћања основних трошкова: одржавања техничких система, обуке и лиценцирања контролора летења, јавних услуга те, што је најосјетљивије, исплате плата запосленима.

Како би премостила финансијску кризу, БХАНСА је институцијама БиХ упутила захтјев за финансирање трошкова БХАНСА-е на привременој основи у складу с чланом 23. Закона о Агенцији за пружање услуга у ваздушној пловидби БиХ, који предвиђа да ће, у случају немогућности покривања трошкова насталих од БХАНСА-е при пружању услуга у ваздушној пловидби, институције Босне и Херцеговине сносити непокривени дио трошкова. То је резултирало одлуком којом се одобрава привремено финансирање до краја трећег квартала, а која је донијета на 77. сједници Савјета министара БиХ 22. априла 2025. године

Одлука о привременом финансирању коју је донио Савјет министара Босне и Херцеговине, на челу с предсједавајућом Борјаном Кришто, стигла је у кључном тренутку. Тиме је омогућено БХАНСА-и да задржи оперативни капацитет и неометано проводи планиране активности без потребе за ребалансом финансијског плана. Овом одлуком Савјет министара показао је државничку одговорност и јасно разумијевање стратешке улоге БХАНСА-е, као и важности ваздушног простора као ресурса од државног значаја – наглашава Приморац.

Ипак, упозорава да БХАНСА и даље дјелује у ванредним околностима, с обзиром на то да је донесена одлука привремена. Она оставља простор Министарству финансија и трезора БиХ да, ако се укаже потреба, изврши додатно умањење одобреног износа, који је већ претходно смањен за 3 милиона КМ у односу на износ који је БХАНСА тражила. Такође, напомиње да блокада рачуна и даље није укинута те остаје неизвјесно када и из којих извора ће бити извршена исплата према Виадукту.

Према процјенама, процес деблокаде рачуна у Еуроцонтролу могао би трајати и до 18 мјесеци. У том периоду БХАНСА би морала стално изнова тражити одобрење за привремено финансирање, а према ријечима Приморца, “финансијска неизвјесност везана за усвајање буџета институција Босне и Херцеговине, могућност наставка и одржавања континуитета режима привременог финансирања БХАНСА-е ствара огроман притисак и несигурност у даљем функционисању система пружања услуга контроле летења”.

БХАНСА је дужна да се припреми и за најнеповољније сценарије, те је већ предузела одговарајуће мјере предострожности – одгоду исплате плата, оптимизацију пословања, као и активацију кредитних инструмената преко домаћих финансијских институција, и то све с једним циљем: задржати безбједност и континуитет ваздушног саобраћаја као апсолутни приоритет.

Борба за правну заштиту

Остваривање прихода од рутних накнада у Европи регулише се кроз систем у којем средства корисника – авиопревозника прикупља Еуроцонтрол и даље их усмјерава ка националним пружаоцима услуга у ваздушној пловидби. Иако БХАНСА није повезана с арбитражном пресудом у случају „Виадукт“, Еуроцонтрол је, на основу судских налога из Белгије, 21. марта 2025. године обуставио све даљње исплате прихода остварених на основу рутних накнада у сврху принудне наплате.

– То није само правно проблематично већ и изузетно ризично. Непрофитна институција попут БХАНСА-е, која осигурава безбједност ваздушног саобраћаја, не смије бити погођена посљедицама спорова с којима није повезана – истиче Приморац. – Овдје није ријеч само о БХАНСА-и већ о повјерењу у међународни систем контроле ваздушног саобраћаја. Данас је на удару ваздушни саобраћај у Босни и Херцеговини, јуче је био у Шпанији, Румунији и Албанији, а сутра се иста ситуација може догодити у било којој другој земљи чланици Еуроцонтрол-а. Прекид ваздушног саобраћаја у било којој држави могао би изазвати огромне негативне посљедице, које је тешко и замислити – додаје.

Након што је обавијештена о блокади средстава, БХАНСА је одмах покренула све правне и дипломатске механизме. Апели су упућени Европској комисији, Еуроцонтрол-у и белгијским властима у циљу убрзане ратификације додатног протокола споразума о сједишту Еуроцонтрол-а, који би могао осигурати правну заштиту средстава од будућих блокада и финансијску стабилност цјелокупног система наплате рутних накнада у Европи.

– Краљевина Белгија третира ово питање као приоритет, али предстоји нам дипломатска и политичка борба да се осигура широка подршка за ратификацију. Пружаоце услуга у ваздушној пловидби, а самим тим и БХАНСА-у, треба третирати као критичну инфраструктуру држава чланица Еуроцонтрол-а, њихових привреда и саобраћајног повезивања. На томе ћемо инсистирати јер систем мора бити отпоран на овакве изазове – објашњава Приморац.

Паралелно с тим, БХАНСА покреће правне поступке пред белгијским судовима у циљу оспоравања извршног налога.

– У правној борби имамо снажну подршку међународних партнера, укључујући Еуроцонтрол, ЦАНСО, ФАБ ЦЕ, као и међународних, регионалних и БХАНСА-иних синдиката и удружења контролора летења, на чему изражавамо искрену захвалност – наглашава Приморац.

Од оснивања до регионалног лидера

Ова криза посебно је болна јер долази у тренутку када је БХАНСА коначно ушла у фазу консолидације, након што је прошла вишегодишњи пут изградње – од оснивања 2009. године до регионалног лидера и стратешког партнера у цивилном ваздухопловству.

У процесу успостављања, БХАНСА је 2014. године од постојећих институција цивилног ваздухопловства на ентитетском и државном нивоу преузела запослене и надлежности из области пружања услуга у ваздушној пловидби.

– Интеграцијом институција цивилног ваздухопловства остварено је значајно, за око 10 милиона КМ годишње, финансијско растерећење буџета оба ентитета, као и државног буџета – наглашава Приморац.

Историјско достигнуће БХАНСА-е било је преузимање услуга обласне контроле летења од сусједних пружалаца услуга у Хрватској и Србији. Овај процес одвијао се у двије фазе, а окончан је 5. децембра 2019. године, када је Босна и Херцеговина преузела потпуну одговорност за контролу горњег ваздушног простора између 10.000 и 20.000 метара, у којем се одвија више од 80% укупног ваздушног саобраћаја у земљи.

– Преузимање контроле летења у једној од најпрометнијих регија означило је потпуну интеграцију Босне и Херцеговине у европски ваздушни саобраћај. Повјерење које су БХАНСА-и указале европске институције за безбједност ваздухопловства и корисника услуга показатељ је наше техничке и оперативне зрелости – истиче Приморац, додајући: – Такође, БХАНСА је препозната као важан партнер и укључена је у пружање подршке Данској у процесу преузимања контроле над ваздушним простором Гренланда, што потврђује нашу стручност и углед у европском ваздухопловном сектору – истакао је Приморац, за Вечерњи.ба.

Данас БХАНСА управља Центром обласне контроле летења (БХАЦЦ) с двјема оперативним јединицама – у Сарајеву и Бањој Луци те четирима јединицама прилазне и аеродромске контроле летења на међународним аеродромима – у Сарајеву, Мостару, Тузли и Бањој Луци. У циљу осигуравања најбољих услова за пружање услуга у ваздушној пловидби, БХАНСА спроводи континуирана улагања у инфраструктуру, модернизацију опреме и људске ресурсе. Једно од тренутно највећих капиталних улагања је набавка нових и ревитализација постојећих радарских система ради увођења радарске контроле летења на међународним аеродромима у Бањоалуци, Мостару и Тузли.

– Кроз континуирану модернизацију система радимо на јачању капацитета и безбједности ваздушног саобраћаја, стварајући услове за долазак већег броја авиокомпанија, бољу повезаност БиХ с другим регионима те снажнији развој туризма, инвестиција и локалне привреде – истиче Приморац.

Успоредо, БХАНСА као поуздан партнер европске заједнице активно учествује у европским иницијативама за модернизацију, дигитализацију и повећање ефикасности ваздушног саобраћаја. У сарадњи с Хрватском контролом ваздушне пловидбе (ХКЗП) и Агенцијом за контролу летења Србије и Црне Горе (СМАТСА), БХАНСА је још 2015. године покренула концепт успостављања простора слободног планирања летења без рута, који је касније проширен и на друге пружаоце услуга у Аустрији, Словенији, Сјеверној Македонији, Албанији и Италији.

– Концепт слободног планирања летења омогућио је авиокомпанијама да планирају најкраће могуће руте кроз интегрисани ваздушни простор више земаља, што је резултирало смањењем потрошње горива и емисије ЦО₂, смањењем трошкова и позитивним утицајем на животну средину. БХАНСА-ин допринос овим иницијативама препознала је и наградила Европска комисија – за изврсност у пословању – истиче Приморац.

Наставак

И док се правни поступци воде, а дипломатски апели настављају, контролори летења БХАНСА-е професионално бдију над небом БиХ. Упркос крајње неизвјесној ситуацији, у пуном су јеку припреме за предстојећу љетњу сезону, која би, према свим показатељима, могла бити најфреквентнија до сада. Наиме, саобраћај непрестано расте, а као илустрација тог тренда наводе се рекордне бројке из јула 2024. године – чак 54.470 летова током мјесеца и 1903 лета у само једном дану. Осим тога, саобраћај у првом кварталу 2025. године био је већи за 15% у односу на исто раздобље 2024. године. Цијели сектор ваздушног саобраћаја суочава се с великим изазовима с обзиром на континуирани раст саобраћаја, експанзију употребе беспилотних летјелица те све специфичније захтјеве за услугама цивилног, војног, општег и спортског ваздухопловства.

Мијења се и регулаторни оквир на нивоу ЕУ, долази до убрзаног развоја технологије те увођења нових услуга с којима се БХАНСА, као дио глобалне индустрије ваздушног саобраћаја, мора ускладити. Управо у свјетлу тих интензивних оперативних изазова БХАНСА, уз тренутну борбу за рјешење актуелне кризе, све снажније усмјерава фокус ка будућности.

Усвајање закона о измјенама и допунама Закона о Агенцији за пружање услуга у ваздушној пловидби БиХ кључно је за даље стратешко јачање капацитета БХАНСА-е у складу с међународним стандардима ИЦАО-а и регулативом Европске уније.

– Измјене закона представљају темељ за конкретне искораке у будућност. Прије свега, омогућују реализацију изградње двију нових међународних ваздушних лука у Бихаћу и Требињу, што је значајно за даље повезивање земље са свијетом – објашњава директор БХАНСА-е Даворин Приморац.

Нови закон такође предвиђа оснивање тзв. предузећа-кћерки – привредних друштава унутар БХАНСА-е специјализованих за нове и све траженије услуге на тржишту ваздушног саобраћаја као што су управљање летовима беспилотних летјелица (дронова), умјеравање радионавигационих система, валидација летних процедура те израда и пружање прецизних електронских података о терену и препрекама.

Но, највећи стратешки искорак БХАНСА-е односи се на оснивање Центра за обуку контролора летења, гдје ће се школовати контролори како за потребе БиХ, тако и за међународно тржиште. Тако ће се задржати стручна радна снага у земљи, ојачати конкурентност БХАНСА-е и остварити нови извори прихода.

– Ову смо институцију изградили на темељу знања, преданости и међународних стандарда, поставши препознат и цијењен партнер у европској заједници. С обзиром на то, наша је одговорност превладати ову кризу, не само у интересу БХАНСА-е већ и у интересу свих грађана БиХ те безбједности европског ваздушног саобраћаја – закључује Приморац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.