Ученици бјежали из затвора

ВИШЕГРAД - Те 1961. године подручно одјељење основне школе из Добруна код Вишеграда у селу Велетову имало је педесетак ученика. Настава се, у каменој грађевини са двије велике учионице, одвијала у два комбинована одјељења састављена од првог и трећег и другог и четвртог разреда.

У школу, која је тада имала и библиотеку и ђачку кухињу, ишли су ученици из села Стоца, Бијеле, Ченгића, Црнчића и Тетребице. Неки су пјешачили и по пет-шест километара да би "стизали до знања", како су им говорили старији.

Упамћено је да сиромашак Aнђелко Тасић из Бијеле није хтио да да у школу кћерку Раду, па је зато, да не би плаћао глобу, морао одлежати и у затвору.

Слава Микавица из Бијелог Брда се радо и данас сјећа школских дана проведених у овој школи изграђеној на најбољем мјесту у Велетову.

- Наша учитељица Ружа Сердар, као и други учитељи у школама, примјењивали су, што би се данас рекло, посебне васпитно-образовне мјере према ученицима који нису учили или су били немирни. Ученицима је најдрастичнија била та која се звала "остајање у затвору" - прича Микавица.

Остати у затвору значило је да учитељица ученика који није написао домаћу задаћу или је начинио неки несташлук у учионици или за вријеме школског одмора        казни тако што га, кад остали ђаци оду кући, остави да сједи још сат и више на свом мјесту.

- Дешавало се често да учитељица заборави на свог "кажњеника" па несрећник сате проведе сам у учионици. Мени се то једном догодило па сам отворила прозор, искочила и тако "побјегла из затвора". Имала сам тада осам година - каже Слава.

Овај ђачки испад се није завршио само на томе јер је због њене недисциплине у школу позван отац Миладин, који је обећао да ће учинити све да се овакав случај више не понови.

Старина Видоје Станојчић се присјећа да су постојале и друге мјере кажњавања "слабих ђака", оних који нису, док су чували говеда или овце, научили задату лекцију.

- Учитељи би у то вријеме ученика који је нешто скривио натјерали да са часа оде у шуму, одсијече дренов прут, огули са њега кору и донесе учитељици. Онда би "кажњеник" испружио дланове обје руке, а учитељ је прутом млатио по њима док су ученику врцале сузе из очију - прича Видоје, увлачећи руке у џепове панталона као да га сад неко нагони да их пружи за шибање.

Школа у Велетову замандаљена је деведесетих година прошлог вијека јер није било више ученика. На ђачке успомене у њој подсјећају још дрвене скамије и искрзана школска табла.

Фискултура као казна

Послије Руже Сердар у школу у Велетову дошао је учитељ Aзиз Табаковић. Он је ублажио дисциплинске мјере према ученицима, а непослушни су за казну морали да изађу испред клупа и "раде фискултуру" тако што би са раширеним рукама правили толико чучњева колико је учитељ захтијевао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.