У Вјетреници откривене двије нове врсте ракова

ТРЕБИЊЕ - Седамнаест нових подземних врста ракова љускара пронађено је у Поповом пољу и пећини Вјетреници, од чега двије до сада потпуно непознате врсте, објавио је ових дана угледни Гласник Националног природословног музеја из Луксембурга.

Љускари су рачићи милиметарских дужина чије је тијело у потпуности затворено у дводијелну љуску слично шкољци, а хране се распадајућим органским материјама.

Рачиће из Вјетренице, еставеле Бабе, понора Жире и из пијеска уз обалу ријеку Требишњице сакупио је словенски биолог Борис Скет 1975. године и то прије почетка бетонирања Требишњице и трајног исушивања Попова поља након чега је већи дио њихових станишта трајно уништен.

- Ови налази показују да богатство подземне фауне Поповог поља још није истражено, и због тога је неопходна његова заштита - каже предсједник Спелеолошког друштва "Вјетреница" Попово поље Иво Лучић.

Он је додао да је Вјетреница највећа и најпознатија пећина у БиХ, заштићени споменик природе и туристичко одредиште у југоисточном дијелу Херцеговине, смјештена је 300 метара источно од Завале.

Укупно је откривено 6.300 метара подземних канала. Спелеолошке особине ове јединствене пећине су магична љепота, пространи ходници и дворане, бројне групе сига, те богат хидрографски свијет са бројним језерима. Ту је и неколико водопада, више сталних потока и на десетке мањих периодичних токова који теку у разним смјеровима.

Вјетреница је подједнако занимљива у еколошком, геоморфолошком и економском смислу, а истовремено она је и заштићени је споменик природе од 1950 године. Вјетреницу карактерише веома богати пећински свијет, у којем је забиљежено готово 200 различитих животињских врста, од којих 92 троглобионата, што је чини првом у свијету по биоразноликости, а 37 њих је први пут пронађено и описано на овом мјесту.

Истраживања

Прво навођење Вјетренице као занимљивог пећинског феномена забиљежено је код Плинија Старијег у његовом дјелу "Историа натуралис" 77. године наше ере. Највеће откриће вршио је чешки спелеолог Карел Aбсолон у времену од 1912. до 1914. године, док ју је први научно описао београдски истраживач Михајло Радовановић 1929. године. Каснија истраживања урађена су у склопу заједничког пројекта уређења пећине Вјетренице, којег су извели спелеолошко друштво "Босанско-херцеговачки крш" и БиХ привредни гигант "Енергоинвест" из Сарајева у времену од 1958. до 1961. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.