У школским клупама послије пола вијека

БЕРКОВИЋИ - Прва берковићка послијератна генерација, рођена послије Другог свјетског рата прославила је јубиларних 50 година матуре.

Генерација која је рођена и одрасла у миру, 1946. годиште, понеко и старији, сјела је у школске клупе и послије одавања поште минутом ћутања професорима и школским друговима услиједила је прозивка.

Од некадашња 23 ученика, њих 14 одазвало се на прозивку из старог пожутјелог дневника и оправдало изостанке осталих колега, осим једнога који је умро деведесетих година прошлог вијека.

Прослави јубилеја присуствовала су и двојица њихових наставника, осамдесетогодишњи Мирослав Кундачина и Радослав Биберџић, који су поред директора ОШ "Његош" Славка Новаковића и начелника општине Берковићи Ранка Лучића поздравили јубиларну генерацију.

- Поносни смо што овај крај има толико квалитетне кадрове захваљујући овој школи - рекао је Кундачина и поздравио њихово прво окупљање од давне 1961. године, када су завршили и напустили школу.

Окупљени ученици присјећали су се школских дана када су сеоским путевима и козјим стазама раном зором грабили да се што прије "докопају" пута и стигну у школу прије него што се огласи велико ручно звоно.

- У ручно израђеним торбацима од свињске или говеђе коже, заједно са покојом књигом, парчетом сланине или сира, налазила се домаћа задаћа исписана на табли, некаквом кредом која би се обрисала док бисмо дошли у школу - рекао је Никола Баћевић и додао да се задаћа писала увече на огњишту уз свјетлост ватре или фењера којег није свако имао.

Тадашњег тешког живота и немаштине, када су многи били боси, скромно обучени и радовали се топлој школској учионици са скромним инвентаром присјећа се Видак Дука, као и једног часа географије, када га је Кундачина прозвао да одговара.

- Нисам тада био научио, нисам имао ни књиге, читао сам са карте, замуцкивао а, у ствари, крио сам босе ноге испод катедре. Ви сте тада учинили један педагошки гест. Стали сте испред мене и рекли "Главу горе, није срамота немати, срамота је не знати". Ја сам на том часу научио шта значи "главу горе" и која су највећа језера Aфрике, па се и данас сјећам тога - рекао је Дука, захваљујући професору Кундачини на тим ријечима и набрајајући афричка језера.

Прва екскурзија

Генерација се присјећала и своје прве екскурзије. И некако обучени, али неприкладне обуће за град. Већина у опанцима опуташима, а остали у отученим ципелама, већим за два броја, па често посрћу. Присјећали су се вожње "ћиром", паробродом, паштете и бијелог хљеба, сусрета са струјом и сијалицама, а посебно је био занимљив водокотлић о којем се и данас приче причају…

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.