У поход Карађорђу

Великa Плaнa - Најрадосније и најжалосније мјесто у цијелој Србији, Радовањски луг налази се на осмом километру од Велике Плане, гдје је 1817. године убијен вођа Првог српског устанка, вожд Карађорђе Петровић.

За ово мјесто се говори да је најжалосније, зато што је баш у Радовању, како историја каже, “кум наредио куму да дигне руку на кума”, што је баш ту настављена ружна традиција међусрпског издајништва и подаништва, а радосно опет због тога што је један такав велики Србин попут Ђорђа уопште постојао и ходао баш по тој земљи.

У “тој земљи” затекли смо глумца Ивана Вучковића, који глуми вожда у представи “Карађорђе, којекуде”, који нам је испричао занимљиве детаље о овој историјској личности.

- По наређењу вождовог кума, кнеза Милоша Обреновића, у организацији кума Вујице Вулићевића, убијен је Црни Ђорђе ту баш под храстом у Радовањском лугу. Онај који је подигао секиру и убио Црног, звао се Никола Новаковић, а урадио је нешто што највећа сила онога доба није успела да уради пуних десет година. Када је пала Србија, Турци су у Цариграду славили три дана, а када су напокон добили главу “тог курјака из Шумадије”, како су га звали, славили су седам дана - прича Вучковић и додаје да је по наређењу Турака Карађорђева глава однијета у Београд, гдје је висила седам дана, да се види ко је власт.

- Шта је Србија добила Карађорђевом главом!? Историја каже ништа. Онај који је желео да учврсти власт, то је и урадио, Турци су задовољно трљали руке, није више постојала опасност од дизања побуне. После Карађорђеве смрти у Србији је настао династички рат, силне главе су страдале. Важније је питање шта би било са Србијом да није било радовањске ноћи - казује Вучковић.

Радовањски луг, додаје Вучковић, постоји већ 200 година, као опомена Србима, поука и подсјећање на вјечну умијешаност страних сила.

Ту под старим храстом, испод кога је погубљен, почивало је обезглављено вождово тијело, заједно са тијелом његовог пријатеља Наума Крнара. Баш ту испод храста дођете до закључка о величини Карађорђа, о величини некадашње, а и данашње Србије. Под храстом је до 1819. године почивао вожд, када је његово тијело пренијето у Тополу, а од 1930. године почива у Маузолеју на Опленцу. Тијело Наума Крнара и данас је под храстом.

Мало изнад храста налази се црква Светог архангела Гаврила, коју је подигао краљ Aлександар Карађорђевић у знак захвалности Карађорђу.

Са улаза у цркву дочека вас на лијевој страни Црни Ђорђе, у природној величини, ремек-дјело сликара Паје Јовановића. О савршености сликарске технике довољно говори чињеница да у који год угао цркве станете или се заклоните, очи Црног су увијек упрте у вас. Као да и данас погледом опомиње.

Иако је Радовање српско историјско мјесто, многи нису свјесни његовог значаја, па је и посјећеност веома мала.

- Оживи само када ту већ 11 година заредом одиграмо представу, сценски приказ свега онога што се заиста збило. Посећеност је, иначе, мала, људи мало знају о том делу историје, за шта је криваца много. То је наш Шекспир, то што се баш ту дешавало са тим људима где год се окренете све је шекспировско - закључује Иван Вучковић.

Покајница

Ко год види Радовање, не може а да не посјети манастир Покајницу и разумије спону ова два мјеста. Јака веза, увјерили смо се, и постоји. Сазнали смо да је данашњи женски манастир Покајницу, када су га стигли сузе, покајање и гријех, одлучио да подигне Вујица Вулићевић како би спрао крв и искупио се за злочин. Легенда каже да је подигао баш ту, на мјесту на којем је врло често сједио са Ђорђем и водио дуге разговоре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.