У једној породици четири нације

ПРЊAВОР - На прњаворском подручју живи на стотине национално мјешовитих бракова, па је то једна од специфичности ове општине.

Уз град, нарочито је то изражено у Бабановцима, Маћином брду, Штивору, Мравици, Лужанима, Гаљиповцима... Да све те заједнице функционишу добро, сазнали смо у надлежној служби општинске администрације, гдје се води евиденција о браковима и разводима.

Међу супружницима у чијем домаћинству се славе католички и православни, односно украјински, Божић је и брачни пар Планчак, из приградског насеља Лужани. Домаћица Зденка је Чехиња, родом из Маћиног брда, а већ 35 година удата је за Украјинца Мирослава Планчака.

- У нашој кући славе се већ деценијама оба Божића. Срећни и весели дочекујемо Бадњи дан, 24. децембра, када се увелико припремамо за славље. У суботу, уочи празника, полазимо на традиционалну Поноћку у цркву у Прњавору, а сутрадан, на празник, поново се окупљамо у храму - каже Зденка.

Нема велике разлике у обичајима који карактеришу божићње дане, али један детаљ се ипак, издваја.

- На украјински Божић, 7. јануара, припрема се 12 различитих јела. То је пракса од које нема одступања. Имам стару мајку, којој је 90 година и она је пресрећна што се у нашем домаћинству његује тај обичај. Наравно, у првом плану су пироге, као наше национално јело, које се могу припремати на двадесетак начина - вели глава куће Мирослав и додаје да породица обавезно одлази у украјинску цркву Преображења Господњег, на молитву.

Празник доноси посебну радост и због окупљања породица.

- За мене и мужа је то додатна радост, јер нам долазе дјеца, која су већ кренула својим животним путевима. Син се оженио Италијанком, кћерка је удата за Србина и сви волимо и поштујемо и њихове вјерске празнике, као и они наше. Окупља се у кући и наших троје унучади Никола, Марко и Сара. Њима сам посветила и посебне пјесме, јер волим да пишем стихове. Имам чак и двије објављене збирке, а унучад су ми посебна инспирација - каже Зденка.

Божићњи дани су на прњаворском подручју, баш због богатог националног колорита, нешто посебно. Траје тако деценијама, односно од краја 19. вијека, када су у ове крајеве доселили Чеси, Пољаци, Италијани, Словаци, Русини, Украјинци... Донијели су са собом и обичаје, које њихови потомци на прави начин његују и чувају од заборава. Уклапају се у стару народну изреку да је боље да нестане село него обичаји.

Музичари

У дане празниковања домаћинства обилази група локалних музичара, који уз хармонику и гитару, уносе додатну радост у слављеничку атмосферу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.