Друштво
Фото: Илустрација
ЖЕНЕВА - Међународна организација за миграције објавила је најновије податке који показују да су миграције у Европу значајно смањене у прошлој години, укључујући и западнобалканску руту.
Факти:
- Број илегалних миграната који прелазе преко БиХ смањен за 44 одсто
- У Србији забиљежено још веће смањење, чак 50 одсто
- Укупно око 150.000 илегалних улазака у Европу прошле године
- Највише миграната долази из Авганистана, Египта и Марока
- Око 2.500 људи изгубило живот покушавајући да стигне до Европе
Према наведеним подацима, преко БиХ прилив илегалних миграната смањен је за чак 44 одсто, колико на рути преко Хрватске улази из БиХ.
Једино је у Србији дошло до још већег смањења, јер је у прошлој години било чак 50 одсто миграната мање него у претходној години.
Када је ријеч о рутама, највећа промјена десила се на сјеверноафричкој рути, а до највећег смањења, гледано према националности, је Сиријаца, чији број је са укупно 21 одсто у 2024. пао на само три одсто у прошлој години.
Као и претходних година, највише је било Авганистанаца, који чине више од петине укупног броја, а слиједе Египћани, којих је било нешто мање од петине, те Мароканци, чији су држављани чинили десетину укупног броја.
Укупно је у Европу, како је наведено, ушло око 150.000 илегалних миграната, што је за 24 одсто мање у односу на 2024. и чак 46 одсто мање у односу на 2023.
На источномедитеранској рути, која обухвата и западни Балкан, укупно је било забиљежено око 55.000 миграната, на централномедитеранској рути забиљежено је око 66.000 миграната, док их је око 37.000 забиљежено на западномедитеранској рути.
Прошле године је, према извјештају ОИМ-а, забиљежено око 676.000 захтјева за азил, и то највише Венецуеланаца, око 12 одсто, док су иза њих Авганистанци, који чине укупно десет одсто свих тражилаца. Иза њих су Сиријци са осам одсто и држављани Бангладеша са пет одсто. Турци чине око четири одсто укупних тражилаца азила у ЕУ.
У прошлој години регистровано је око 2.500 смртних случајева током покушаја уласка у Европу, махом на мору, али и тај број је значајно мањи у односу на 2024, с обзиром на то да их је тада погинуло око 3.900, преносе Независне.
Чак 44 одсто свих покушаја прелазака заврши се неуспјехом, било због смрти, хапшења или повратка.
Према статистичким подацима ОИМ-а наведеним у извјештају, од 100 прелазака један се заврши смртним исходом, а Медитеран је и даље најсмртоносније подручје по апсолутним бројевима, мада, како произлази из извјештаја, Атлантик прогута више људи у односу на укупан број који покушавају прелазак.
У ЕУ се тренутно, према званичним статистикама, налази око 168.000 миграната у мигрантским центрима, што је за четири одсто мање него у 2024. години.
У Италији се налази њих око 85 одсто, док је 13 одсто у центрима који се налазе у Грчкој.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
