Пошта и кладионица под истим кровом: Ево како се то објашњава

ТРЕБИЊЕ - Пошта и спортска кладионица већ више од три године дијеле зграду у центру Требиња, а Поштама Српске тај закуп доноси 24.012 КМ годишње без ПДВ-а. Пословна рачуница је јасна, али од јавног предузећа мора се очекивати да при избору закупца води рачуна и о друштвеној одговорности.

У објекту у Српској улици број 2, у којем су смјештени сједиште Радне јединице Требиње и пошта 89101, компанија „WИН РС“ д.о.о. Бањалука користи 145 квадратних метара приземља. Према одговору који су Поште Српске доставиле БЛ порталу, уговор о закупу закључен је 15. марта 2023. године.

Необичан спој јавне поштанске службе и спортског клађења био је повод да од предузећа затражимо одговоре о начину издавања простора, цијени закупа и условима за рад кладионице. Посебно питање односило се на близину Основне школе „Вук Караџић“.

Простор издат без јавног позива

Поште Српске одлуку о издавању објашњавају тиме што површина објекта превазилази њихове потребе за обављање регистроване дјелатности. Дио простора који им није неопходан одлучиле су да издају и тако остваре додатни приход.

Јавни позив за избор закупца није расписан. Из предузећа тврде да такву обавезу нису имале.

„Приликом издавања наведеног пословног простора није спроведен јавни позив, с обзиром на то да Предузеће није било у обавези да спроводи поступак јавног позива приликом давања пословног простора у закуп“, навели су из Пошта Српске за БЛ портал.

Мјесечна закупнина износи 2.001 КМ без ПДВ-а, односно 13,80 КМ по квадрату. На годишњем нивоу то је 24.012 КМ без ПДВ-а. Новац, како појашњавају, нема посебну намјену, већ улази у укупне приходе предузећа.

Одвојени улази, школа у близини

Из Пошта наглашавају да су пословни простори физички одвојени, са засебним улазима, санитарним чворовима и паркингом. Наводе и да не постоји законска забрана да више правних лица послује на истој адреси ако свако испуњава прописане услове.

Позивају се на члан 11. уговора, којим је закупцу забрањено обављање конкурентске, односно исте или сличне дјелатности којом се баве Поште Српске. Кладионица, тврде, не омета пружање поштанских услуга нити редовно пословање предузећа.

На питање о близини Основне школе „Вук Караџић“, одговарају да Закон о играма на срећу Републике Српске не прописује минималну удаљеност кладионица од образовних установа. Према њиховом образложењу, не постоји ни забрана рада кладионице у пословном објекту у којем је смјештено јавно предузеће.

За рад су потребни лиценца приређивача и посебно одобрење за пословну јединицу. Закон, између осталог, захтијева доказ о праву коришћења простора и испуњености просторних и техничких услова. Из Пошта наводе да је компанија „WИН РС“ прибавила потребна одобрења надлежног Министарства финансија и Републичке управе за игре на срећу.

Истовремено, исти закон забрањује млађима од 18 година и учешће у играма на срећу и улазак у кладионице.

Друштвена одговорност се не мјери само закупнином

Одговори Пошта објашњавају њихову пословну рачуницу и правно образложење закупа. Ипак, остаје питање критеријума по којима јавни сектор бира коме ће уступити своје просторије.

Клађење је друштвена пошаст чије посљедице могу далеко превазићи изгубљени новац. Свјетска здравствена организација упозорава да коцкање може угрозити здравље, изазвати озбиљне финансијске тешкоће и нарушити породичне односе. Штету могу трпјети и чланови породице особе која се коцка.

Јавна предузећа би зато морала пажљивије да размисле каквим дјелатностима отварају врата. Када кладионици издају простор, она својим пословним избором омогућавају да се игре на срећу нуде и под њиховим кровом. Близина основне школе додатни је разлог да таква одлука буде предмет озбиљног преиспитивања.

Законска дозвољеност дјелатности не ослобађа јавни сектор одговорности да процијени њене друштвене ризике. Одвојени улази уређују коришћење зграде, али не дају одговор на питање да ли је кладионица примјерен закупац простора јавног предузећа.

Поште Српске, као и друга јавна предузећа, морале би да бирају закупце мислећи и на заједницу у којој послују. У тој рачуници 24.012 КМ годишње не би смјело да буде једино мјерило.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.