Трговачка похлепа празни новчанике грађана

САРАЈЕВО - Да би једна просјечна породица у БиХ данас себи обезбиједила нормалну прехрану, оброк, неопходно јој око 70 одсто више новца мјесечно него 2020. године, прије пандемијског периода, што је дупло више од просјека који је забиљежен на нивоу Европске уније у којој то износи око 33 одсто.

Откривају ово званични и упоредни подаци домаћих институција и Европске централне банке, финансијске институције из које је саопштено да цијене хране унутар еврозоне расту брже од просјечне инфлације. Ово је посебно евидентно на овдашњим просторима, на којима су трошкови прехране једне четворочлане породице од 2020. године скочили за око 550 марака и тренутно износе 1.280 марака, колико тренутно износи и просјечна плата. У преводу, породица у којој ради само један члан домаћинства приморана је да читав кућни буџет потроши на куповину хране или да се након плаћања режијских трошкова одрекне или редукује потрошњу  доброг дијела животних намирница.

Да ствари не иду у добром правцу, говоре и подаци о синдикалној потрошачкој корпи. Учешће прехране у њеној вриједности скочило је у посљедњих пет година највише од свих осталих ставки - са 37 на чак 46 одсто.

Истраживачки центар Дојче банке недавно се бавио процјеном који су европски градови тренутно најјефтинији, односно најскупљи за живот када је у питању корпа са основним животним намирницама. Оно што је интересантно и трагикомично, а упоређујући овдашње цијене из маркета са онима у највећим европским престоницама - јесте да је у Бањалуци и Сарајеву литар млијека скупљи него, рецимо, у Мадриду и Берлину, и та разлика иде од два до 12 фенинга. Слична ситуација је и у случаја меса, поготово јунетине. Килограм ове намирнице код нас је скупљи него, рецимо, у Лондону.

Како је БиХ уопште постала један од неславних европских рекордера у расту цијена основних животних намирница иако су улазни трошкови за њену производњу далеко нижи него у еврозони?

Примјера ради, цијена горива у БиХ је међу најповољнијим у Европи, баш као и електричне енергије, два фактора која би требало да највише утичу на коначну цијену неког производа. Трећи фактор су плате, а по том смо европски рекордери, али неславни.

Економиста Игор Гавран каже да ови подаци несумњиво откривају да  цијене у БиХ нису примарно базиране на трошковима, него на максималном нивоу по којем се роба може продати и профит максимизирати.

- Истина, у овом периоду дошло је до раста трошкова производње, али он није био ни приближно пропорционалан расту цијена основних животних намирница. Такође, зависни смо од увоза хране из земаља ЕУ, али ти увезени производи код нас на крају буду далеко скупљи него, рецимо, у Њемачкој. И та разлика врло често буде драстична. Ради се о похлепи овдашњих трговаца и власника трговачких ланаца међу којима сигурно постоји прећутни договор о формирању цијена - каже Гавран.

Наводи и да се цијене већине прехрамбених артикала држе на максималном нивоу за који се може продати, те да власти готово ништа не раде тим поводом, а разлог је више него једноставан -  више цијене значе и веће приходе од ПДВ-а и пуније буџетске касе.   

- Када се говори о овој теми, трговци и привредници се правдају повећањем минималца и вишим цијенама струје и горива. Али ако то упоредимо са ЕУ у којој је тај раст трошкова далеко већи, онда је јасно да похлепа код нас диктира цијене. Уосталом, то можемо видјети и из раста годишње добити трговачких ланаца, који константно расту. Ако погледамо која су то најпрофитабилнија предузећа у БиХ, то више нису јавна предузећа, већ управо трговачки ланци - поручио  је Гавран.  

С Гавраном је сагласна и извршна директорица Удружења за заштиту потрошача "Дон" Муриса Марић наводећи да се ради о помало трагикомичним подацима, те да храна на овим просторима полако, али сигурно постаје луксуз. Указује и на велике разлике у личним примањима оних који живе на овим просторима и у другим европским државама, што онда, како истиче, овој причи даје додатну негативну димензију и конотацију. Како каже, једноставно смо уништили све те готово да и немамо домаћу производњу, а што је посебно видљиво када је у питању месо које се увози у огромним количинама.

Главобоља

Растуће цијене хране праве велику главобољу не само домаћинствима у еврозони већ и Европској централној банци, отежавајући јој борбу против инфлације. Према њиховом посљедњем извјештају, европски потрошачи данас плаћају отприлике трећину више него прије пандемије вируса корона да би ставили оброк на сто. Према извјештају Европске комисије о потрошачким навикама, свака трећа особа брине о томе да ли може да приушти храну коју воли да купује. ЕЦБ напомиње да су цијене хране посебно важне домаћинствима са нижим приходима, гдје рачуни за храну чине већи дио њихових расхода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.