Трећа трака на Романији продужена за 500 метара

СОКОЛАЦ - Трећа трака преко Романије, умјесто првобитно планираних око 2.000 метара, продужена је за још 500 метара како би био ријешен завој на којем су најчешће прављени застоји из правца Подроманије, изјавио Срни технички директор предузећа "Романијапутеви" Драган Булошчић.

Булошчић је рекао да је планирано да, ако вријеме послужи, трећа трака цијелом дужином буде оспособљена, да се аутомобили и камиони који не могу саобраћати у зимским условима, могу склонити и ослободити друге двије траке.

"Тих 500 метара, које смо продужили у договору са дирекцијом, значајно је и те како. То је тих пола километра, гдје би се због двије траке накупио већи број возила и евентуално направила гужва. На том потезу ће се моћи престројити у трећу траку", појаснио је Булошић.

Он је навео да радови до сада иду и брже од планираног темпа иако се све ради без потпуне обуставе саобраћаја.

"То што возила пропуштамо уз семафор, а не обустављамо саобраћај потпуно, нама успорава рад, али опет смо у предности и радимо брже од планиране динамике", истакао је Булошчић.

Булошчић је рекао да је за непуна три мјесеца од када су почели радови, већ пола посла урађено и да је ископано 60.000 метара кубних камене масе.

"Ископали смо 60.000 кубика камене масе, а 12.000 кубика нам треба да сада, ово што је ископано наспемо и поравнамо са ове двије траке", рекао је Булошчић.
"Морамо оснажити сарадњу државе, универзитета и привреде, како би тај троугао могли назвати троуглом успјеха. Морамо више улагати у стручну праксу, у нова занимања, у студијске програме који одговарају развојним потребама Републике Српске", рекао је Тица.

Он је нагласио да је потребно расположиве ресурсе усмјерити ка перспективним студијским програмима, а рационализовати оне који нису одрживи.

"Не треба нам што већи број студијских програма, требају нам квалитетни и одрживи студијски програми. Не треба нам што већи број диплома, требају нам компетентни и квалитетни дипломци", поручио је Тица.

ВИШЕ ОД 60 СЈЕДНИЦА САВЈЕТА

Говорећи о раду Савјета за високо образовање Републике Српске, Тица је навео да је ово стручно и савјетодавно тијело разматрао више од 40 елабората о извођењу нових студијских програма, стандарде за почетну акредитацију и акредитацију, приједлог правилника о избору у наставно-научна звања, уписне квоте и дефицитарна занимања.

Тица је истакао да је Савјет у три наврата израдио и усвојио документ "Мрежа високошколских установа и студијских програма Републике Српске" за периоде 2022–2023, 2024–2025. и 2026–2029.

Ови документи представљају основу за планирање уписне политике, рационализацију и развој студијских програма, јачање истраживачког потенцијала, побољшање студентског стандарда и усклађивање образовања са потребама тржишта рада.

Он је оцијенио да високо образовање у Републици Српској има потенцијал за наставак развојА и да су дипломци са домаћих универзитета конкурентни на међународном тржишту знања.

Тица је указао да се високо образовање не може развијати на претпоставци да ће број младих остати исти, с обзиром на демографски пад и одлазак младих.

"Не можемо будућност високог образовања градити на претпоставци да ће сутра бити исто као јуче. Ако је мање младих, не можемо једноставно наставити да имамо исти број програма, исту структуру и исти начин финансирања", истакао је Тица.

Према његовим ријечима, млади данас имају више могућности него икада да студирају у региону и Европи, због чега универзитети у Републици Српској треба да понуде квалитетно образовање и савремена знања, а привреда и друштво у цјелини могућност квалитетног запошљавања након дипломирања, сигурну професионалну и породичну будућност.

УЛАГАТИ У МЛАДЕ НАСТАВНИКЕ И ИСТРАЖИВАЧЕ

Говорећи о могућностима за унапређење високог образовања, Тица је нагласио да је потребно повећати улагања у високо образовање, постојећем наставном кадру створити још боље услове, а посебно је важно створити услове за останак и развој младих наставника и истраживача.

"Ако данас не створимо услове за останак и развој младих наставника и истраживача, сутра можемо имати зграде, опрему и студијске програме, али нећемо имати довољно људи", упозорио је Тица.

Он је оцијенио да је потребно подстицати изврсност у настави, истраживању и управљању, те више пажње посветити изнадпросјечним и креативним студентима и дипломцима.

Као једну од мјера за подршку њиховом развоју предложио је оснивање иновационог фонда Републике Српске, док је за унапређење научног и истраживачког рада указао на значај иновационо-развојних центара, технолошких паркова, центара изврсности и научноистраживачких института.

Тица сматра да је потребно подстицати домаће и међународне пројекте, истраживања и сарадњу са привредом, те створити систем у којем се знање и резултати препознају и вреднују академски, професионално и материјално.

Он је указао и на значај међународне сарадње, наводећи да студенти, асистенти и наставници треба да имају могућност да у иностранству стичу знање и искуство, али и да се створе услови за њихов повратак.

"Наши универзитети треба да привуку професоре и студенте из иностранства", навео је Тица.

Посебан изазов за будућност високог образовања, каже Тица, представља убрзани развој вјештачке интелигенције која мијења тржиште рада, начин обављања послова и компетенције потребне за њихово обављање.

"Њен утицај се не огледа само у настанку нових занимања, већ и у трансформацији постојећих, при чему знања и вјештине које су до јуче биле довољне данас захтијевају сталну надоградњу", рекао је Тица.

Он је оцијенио да високо образовање има незамјењиву улогу у обликовању будућности, те да је неопходно правовремено одговорити на промјене које доносе нове технологије и друштвени токови.

Уз прилагођавање новим потребама и технологијама, напоменуо је Тица, треба сачувати научне дисциплине важне за умјетност, културу, језик, историју и идентитет.

"Од будућности високог образовања у великој мјери зависи и будућност Републике Српске", истакао је Тица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.