Трачнице урасле у коров и шибље

Тихомир Несторовић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Трачнице урасле у коров и шибље

БИЈЕЉИНA - Ријетки теретни возови на прузи Бијељина - Шид, дугој четрдесет пет километара, од моста на Сави код Раче до Бијељине "тутње" брзином од 25 до 30 километара на сат, а како се та дионица годинама уопште не одржава, пријети опасност да и ти повремени возови престану саобраћати.

Пруга је урасла у траву и шибље, већина прагова је поодавно иструлила, шине су зарђале, а у ништа бољем стању нису ни станичне зграде у Велином Селу, Броцу, Трњацима, Дворовима и Бијељини.

Некада је у овој станици врило од жељезничара, путника и радника на утовару робе. Сада је све сабласно пусто, а једини, и све се чини посљедњи, радник на бијељинској жељезничкој станици је Јово Митровић.

- На станици је радио велики број жељезничара и пружних радника. Били смо заиста велико жељезничко чвориште, са доста возова на узаној прузи и на оној за Шид. Од воза и пруге у Бијељини и дуж трасе до моста на Сави живјело је на десетине породица, а сада сам остао сам. Звање ми је одговорни радник на жељезничкој станици Бијељина. У шали кажем за моје радно мјесто - и шеф станице и отправник возова, прегледач кола, контролор, ревизор, чистач... - каже Јово Митровић.

Он каже да му је најтеже што је сам, док у граду тутњи и буја живот.

- Као да сам на неком пустом острву. Ко зна колико ћу и ја још издржати? Е, када би само било возова, било би онда и живота на жељезници. Радујем се када понекад из Шида стигне теретна композиција, а са њом дођу и скретничари, магационери, возовође и маневристи, па обављају посао око воза. Будем ту с њима, па када се они врате у Срем, ја поново самујем и чекам када ће стићи нови воз - рекао је Јово Митровић.

У јадном стању је и станица у Бијељини. Скретнице, сигнали, станична зграда и друге жељезничке зграде пропадају. Једино вјетровима, сњеговима и сунцу одолијева табла, на којој, ћирилицом и латиницом пише "Бијељина".

Сигнализација

Јово Митровић каже да је уништена и сигнализација, али машиновођама то не смета, јер је њихов воз увијек једини на тој прузи.

- Једино о чему машиновође воде рачуна јесте да ни за живу главу не прекораче прописану брзину, јер ће композиција исклизнути, али и да дуго притискају сирену на пружним прелазима, да би упозорили возаче да стану док они прођу - рекао је Митровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.