Томановић: Породице киднапованих и несталих немају право да одустану од истине и правде

БЕОГРАД - Породице киднапованих и несталих лица са Косова и Метохије не смију и неће одустати од борбе за истину и правду, без обзира на опструкције Приштине и изостанак резултата међународних организација које дјелују на Космету, речено је данас у Београду на конференцији "Више од четврт вијека чекамо на истину и правду".

Предсједник Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији Верица Томановић рекла је да су потписане бројне декларације и да се пишу нове, али да помака у трагању за киднапованима и несталима нема зато што у Приштини не постоји спремност за суочавање са прошлошћу и почињеним злочинима.

"Породице несталих и киднапованих, упркос томе, немају право да одустану од истине. Оне имају право на истину, јер је то њихово основно право. Зато инсистирамо на брзим и ефикасним истрагама", поручила је Томановићева.

Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Игор Поповић оцијенио је да питање киднапованих и несталих није само историјска тема, већ је и даље актуелна и биће све док су живи чланови породица несталих и киднапованих.

Он је указао да у проналажењу несталих има много проблема, а суштински је опструкција Приштине, која политизује ово питање, додајући да је све додатно закомпликовано откако је Еулекс препустио рјешавање овог питања приштинском правосуђу, као и тиме што Кфор има архиве за које се не зна ни гдје су, нити колико су поуздане.

"Нисмо задовољни ни начином на који је институционално решено питање меморијализације несталих и киднапованих лица. Потребни су музеји и споменици који ће бити постављени на видним местима у Београду и на другим локацијама", рекао је Поповић.

Он сматра да треба омогућити стручњацима да обаве истраживања и напишу књиге које ће бити доступне масама како би сви, а поготово међународна јавност, видјели да је у срцу Европе крајем 20. и 21. века дошло до непојмљивог злочина и да су људи страдали, а да се њихова судбина не зна.

Поповић је замолио медије да остану фокусирани на ово питање, а државу да настави да помаже удружења на Косову и Метохији, изразивши наду да ће закон о несталим лицима и правима њихових породица ускоро доћи на дневни ред и бити усвојен у Скупштини, чиме би се многе ствари ријешиле.

Начелник Одјељења за нестала лица у Влади Србије Љиљана Крстић рекла је да је Београд доставио Приштини више од 2.000 докумената, на основу којих је пронађено око 80 одсто лица албанске националности за којима се трагало, док Приштина Београду није доставила ниједну информацију о несталим и киднапованим Србима.

Она је додала да су припадници Кфора и међународних мисија на Косову и Метохији повратком у своје земље са собом однијели и архиве које су оставили у фиоке, иако би ти подаци били драгоцјени у процесу тражења несталих.

Крстићева је указала да се још увијек трага за 1.607 лица на Косову и Метохији и да је у мртвачницама још око 350 неидентификованих, међу којима је 80 одсто чине лица српске националности.

Милош Граховац из Тужилаштва за ратне злочине Србије истакао је да је процес трагања за несталима и киднапованима болан за све, а нарочито за њихове породице.

"Године пролазе, људи нестају, сећања бледе и све је теже доћи до циља. Верујем да је најтеже породицама које траже своје најмилије. Једино што можемо је да им помогнемо, да будемо уз њих, да их охрабримо и пружимо им сваку врсту помоћи. Породице киднапованих и несталих имају право и да се људе на нас, али је важно да не одустану од своје борбе", поручио је Граховац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.