Тка по сјећању из дјетињства

Приједор - Самоуки мајстор за израду ткалачких станова Младен Адамовић из Приједора већ петнаест година израђује и рестаурира ове старинске предмете, а у међувремену је научио и да тка.

Неки ће рећи да је непримјерено да се овим послом бави један мушкарац, али овај мушкарац од тога и те како добро зарађује.

- Први ткалачки стан сам направио по сјећању из седме године. Сјећам се да сам ушао у кућу свог ујака и у соби је био монтиран ткалачки стан. У ту собу дјеци није било приступа, али је мене та слика фасцинирала и по сјећању на то сам направио свој први стан - рекао је Младен који данас израђује четири врсте разбоја.

Када му израда разбоја није била довољна и пожелио је да и сам тка, ишао је у најудаљенија села да потражи "учитеља". Показало се да је умјетнички занат, који су генерацијама наше баке чувале и преносиле на своје унуке, угашен још шездесетих или седамдесетих година. Правих мајстора ткања данас скоро да и нема.

- Дошао сам до литературе са Факултета умјетности у Бањалуци и примењених уметности у Београду, посебно књига познате професорке Марије Николић, и труд ми се исплатио. Сматрам да сам са својом породицом успио да оживимо тај стари умјетнички занат, да га вратимо у пуном сјају и очувамо и за будуће генерације - рекао је Адамовић.

Недавно је у старом дијелу града отворио ткалачку радионицу "Етноарт", гдје продаје разбоје, ткане производе, народне ношње, торбе, ћилиме, кућни текстил и друге рукотворине.

Адамовић се нуди и да са другима подијели своје знање о ткању.

- Накупило се доста знања и било је вријеме да познавање  ткалачког заната изађе из оквира наше куће. Онај који жели да научи да тка, може слободно да дође овдје и та обука ће бити потпуно бесплатна. Једини трошак ће бити потрошени материјал, а све остало ће бити наш допринос да се овај занат одржи на овим просторима - рекао је Адамовић.

Цијене производа изложених у његовој радњи су од неколико марака, до 150 или 200 КМ, колико кошта ткана народна ношња, или највише 800 КМ, колико коштају старински ткани ћилими.

- Материјале купујем на Златибору, у Сирогојну купујем бојену вуну, а памук набављам овде и увезен је са Тајланда. Остало је све рад мојих руку - испричао је Адамовић.

Спој

Значај радионице као што је она коју су отворили Адамовићи у томе је што свиме што нуде спајају историју и будућност, сматра Младен. Циљ им је не само да сачувају традиционални вез, шаре и израду тканих предмета, већ и да креирају и исткају нове производе који ће трајати и идућих 50 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.