Тежак живот Милана Грубана из Орловаца код Приједора

ПРИЈЕДОР - Милана Грубана (45) из Орловаца живот није мазио. Доскора је каже радио, додуше за надницу на њивама, сјекао живице и копао раке јер му је гробље у близини куће. Није имао сталног запослења, али је ипак имао средстава за живот све док прије два мјесеца није завршио у болници.

- Сад сам оболио и немам од чега да живим. Пријатељи су ме молили да идем код љекара, али ја нисам хтио и говорио сам им да ће ме слабост проћи. Међутим, добио сам  тешку упалу плућа и тромб на нози, а вода је кренула и до срца, тако да сам једва преживио. Већ се два мјесеца опорављам, али тешко дишем и немам снаге да било шта радим - прича Милан.

Иако има мајку и сестре у Хрватској и оца у Приједору који се поново оженио, Милан каже да су му у најтежим тренуцима помогла два пријатеља и комшије, Здравко Радивојац  и Зоран Стојнић. Уз њихову помоћ је добио прозоре на старој кући гдје живи, шпорет, тепих,  лежај  и сто и столице тако да се из болнице вратио у уређену кућу.

- Захвалан сам им до неба, јер су ми притекли у помоћ кад ми је било најтеже. Они су ишли по упутнице, по лијекове, сада ми доносе воће и храну, а мојој радости није било краја када сам видио како су ми уредили кућу док сам био у болници - прича Милан.

Додаје да је Радивојца 1995. године извукао из неког јарка на ратишту код Градачца кад је био рањен, носио га како би му љекари пружили помоћ. Сада им је пријатељство још једном било на искушењу.

Борац

До одласка у војску 1982. године радио је у Словенији, у фабрици "Рог" гдје је имао солидна примања. Кад је требало да се жени, дошао рат и прекинуо све Миланове снове.

Милан се ипак нада да ће успјети да поврати снагу и да настави да ради оно шо је досад и радио. Као борац прве категорије, нада се да ће моћи да оствари неко своје право и било каква примања по том основу, када добије потребне документе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.