Тетоважа у 87. години симбол љубави према унуку

СРБАЦ - Иако многи пензионери у позним годинама вријеме проводе у миру и рутини, Драгутин Петковић из Kобаша код Српца одлучио је да у 87. години уради нешто што је за већину људи његове доби незамисливо – своје прве тетоваже.

Петковић већ шест деценија живи у Њемачкој, гдје је најприје радио као аутолимар, а потом водио властиту фирму са 27 запослених. 

Иако је о тетоважи размишљао годинама, тек сада је одлучио да је вријеме да оствари ту жељу и то због унука. Једна тетоважа са натписом "Драгом Џеремију са срцем", исписана му је на леђима ћирилицом, а друга која је на њемачком језику, краси подлактицу. 

- То је из љубави према мом Џеремију, он ми је највећи пријатељ у породици. Имам три кћерке и три унука и сви су већ зрели људи, али са њим сам посебно близак. Веома је вриједан, ради и до касних вечерњих часова у једној фабрици на пословима одржавања, али увијек нађе времена за дједову причу и савјет - каже Драгутин. 

Покушавао је раније да се тетовира у Њемачкој, али су га у неколико студија одбили због година. Онда је пронашао разумијевање код Љубе Миљевића, једног од првих тату мајстора у БиХ, који се овим послом бави већ скоро четири деценије.

Миљевић, који има тату и пирсинг студио у Српцу, до сада је израдио на хиљаде тетоважа клијентима из бивше Југославије и европских земаља, али рад са старијима, како каже, увијек захтијева посебну пажњу. 

- Kожа је тања, осјетљива и деликатна, па треба бити изузетно опрезан. Техника коју иначе примјењујем мора се прилагодити у оваквим околностима да све испадне квалитетно. Али Драгутин је био миран и сталожен током читавог процеса и било је право задовољство радити с њим - рекао је Љубо. 

Истиче да је таквих клијената све више, јер многи пензионери желе да на овај начин сачувају успомене или обиљеже особе које су им најважније у животу.

-  Најчешће се тетовирају имена дјеце или унука, или симболи повезани са професијом и животним путевима. Једној пензионерки из Њемачке сам на руци тетовирао стару шиваћу машину, јер је читав живот радила као кројачица. То су приче које су дубоко емотивне и значајне за те људе - истиче Љубо.

Прве тетоваже направио је током служења војног рока 1986. године када је у рукама имао само двије игле за шивење, конац и туш за цртање, али је и тада успијевао створити мала ремек-дјела која до данас нису изблиједјела на тијелу његових клијената.

- Често ме зову у Њемачку, Аустрију и Швајцарску, али ми је све теже путовати због старости па сам занат пренио на сина Марка који успјешно наставља породичну традицију - рекао је Љубо који је предсједник и један од оснивача Удружења тату умјетника БиХ. 

ФИЋО

На израду тетоваже Драгутин је дошао "фићом" који је мамио погледе и коментаре пролазника, јер изгледа очувано као да је тек изашао из фабрике.

- "Фићу" сам возио још 1958. године, а недавно сам случајно видио исти модел у Градишци и брзо сам се договорио са власником око куповине. За мене "фићо" није само ауто, већ сјећање на моје почетке и животне борбе. Назвао сам га "Џереми", по унуку, јер га чувам као најдраже благо – истиче Драгутин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.