Теодора, Марко и Aња чекају пакетиће за лакши живот

Бањалука - Дјеца обољела од дијабетеса су као и сва остала дјеца, играју се, смију, гледају цртане филмове, иду у школу, пишу домаће задатке, али њихово дјетињство није безбрижно, јер свакога дана прво морају да измјере шећер у крви и приме инјекцију инсулина, због чега су им неопходне инсулинске пумпе.

Поклон за празнике

Од ове болести, за коју се често зна рећи да је болест која никада “не спава”, у Српској болује око 300 дјеце до 18 година, а инсулинске пумпе има њих само двадесетак.

Дванаестогодишњој Теодори Лучић из Фоче ових дана не силази осмијех са лица, јер су је љекари из Бањалуке обавијестили да ће захваљујући хуманитарној акцији “С љубављу храбрим срцима”, која се одржава под покровитељством предсједника Републике Српске, добити инсулинску пумпу, коју раније није имала.

- Докторица Гордана Букара-Радујковић ме позвала и рекла да ћу добити пумпу, захваљујући којој ћу моћи да једем више него до сада, и која ће ми доста олакшати живот - прича Теодора.

Она каже да ће јој инсулинска пумпа бити и један од  најљепших поклона за празнике.

- Хвала пуно предсједнику РС који нас не заборавља и свим људима који учествују у овој хуманитарној акцији - истакла је Теодора.

Бол у стомаку, мучнина и малаксалост били су само неки од симптома прије него што је детаљним прегледима код Теодоре установљено да има дијабетес типа један. Тада је имала десет година. Она је у међувремену промијенила начин живота, али је ништа није спријечило да и даље буде један од најбољих ђака у разреду и да јој свака наука иде од руке. Каже да са дијабетесом данас лако излази на крај.

- У почетку ми је ниво шећера био 19, послије се то санирало лијековима. Свака три мјесеца радим налазе, који су засад добри, и сваке године радим годишњи налаз. Болест ме нимало не успорава, осјећам се као и сви остали људи, све тече нормално, одличан сам ученик, идем на фолклор, на школске секције - прича Теодора.

Додаје да је родитељи и бака пазе, али да се и она сама чува како би дијабетес био под контролом. Чувају је и школски другари.

Осим Теодоре, којој ће добијање инсулинске пумпе највише усрећити, задовољни су и срећни и њени најближи који се брину о њој.

- Теодора једе и посебну врсту хране, пазимо је и пази се и сама. Много смо срећни што ће добити инсулинску пумпу, јер је нисмо могли набавити с обзиром на то да је много скупа - каже Теодорина бака Мила Лучић.

Живот са болешћу

Бањалучанка Далиборка Игњатић, чији четворогодишњи син Марко болује од дијабетеса типа један, некада мора да моли сина  који плаче да би примио инсулин, јер се плаши инјекција.

- Његов страх је и мој страх, јер је он мој живот, због чега сам захвална свим добрим људима који ће му помоћи да добије инсулинску пумпу. Шећер му непрестано варира, због чега обавезно мора да добија инсулин ујутро и дневно по потреби - каже кроз сузе Далиборка.

Марко јесте разуман и послушан дјечак, истиче она, али је још мали, због чега му је некада веома тешко објаснити зашто не смије нешто да једе и како треба да се понаша.

- Свако јутро устајемо у осам часова. Марко узима инсулин, затим доручкује. Увијек има одређено вријеме када ће да једе и колико, и тога се строго мора придржавати - додаје Далиборка док се Марко стидљиво крије иза њених леђа.

Наглашава да јој је веома важно да њен син добије инсулинску пумпицу, уз коју ће моћи нормално да одраста.

- Да, добићу пумпицу - узвикнуо је Марко, који је затим кријући поглед и нешто тишим гласом рекао да је срећан због тога јер не воли, како каже, “боце”.

Осмијехом болести пркоси и Aња Вуковић из Требиња, која иде у други разред требињске Средње техничке и средње стручне школе - смјер кувар, излази у град са другарицама, вози бицикл.

- Прије три године сам добила дијабетес. Требало ми је времена да се привикнем на новонасталу ситуацију, али сада је све у реду. Набавком пумпице биће све много лакше, и кретање и живот. Четири пута дневно добијам инсулин, а шест пута дневно мјерим ниво шећера у крви - каже Aња.

И њен отац је прије три године добио дијабетес. Успјешно се боре са овом болешћу, а олакшавајућа околност је, како причају, то што су сви кувари.

Са дијабетесом је лако, само питај како, каже дванаестогодишња Данијела Бркљач из Добоја, која са овом болешћу живи већ десет година.

- Имала сам 22 мјесеца када сам обољела од дијабетеса. Примам четири дозе и више инсулина дневно, док око седам пута дневно мјерим ниво шећера у крви. Са инсулинском пумпом, коју имам два мјесеца, мало је лакше, објаснила је Данијела.

Пумпа је сада, како каже, сама на себе преузела одговорност.

- Када једем кажем пумпи колико сам угљених хидрата појела, тако она одреди колико ми треба јединица и да ми инсулин - прича Данијела.

Дијабетес је, према њеним ријечима, постао саставни дио ње.

- Живим нормално и не видим никакву разлику између мојих вршњака и мене - рекла је Данијела и додала да  има срећно дјетињство.

Она је одличан ученик седмог разреда, али и активан спортиста, јер већ неколико година тренира одбојку.

Данијелин отац Душко прича да им је прије десет година, када је њиховој дјевојчици дијагностификован дијабетес, било тешко, јер су били суочени са болешћу о којој нису знали ништа. Међутим, данас дијабетес не зову болешћу, већ стањем организма које постоји због недостатка инсулина.

Кад сазнате да вам дијете болује, прича Душко, онда се концепт живота промијени за 180 степени. Када су нам рекли да Данијела има дијабетес, није било лако. Били смо препуштени сами себи, али научи се све. Родитељ чије дијете болује од дијабетеса је активан, не 24, већ 25 часова дневно.

- Све се научи. И одређивање дозе инсулина и праћење вриједности гликемије. Увијек смо настојали да наша дјевојчица живи као и сва друга дјеца и да се бави свиме што воли - истиче он.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик организоваће у сриједу, 26. децембра, треће донаторско вече “С љубављу храбрим срцима”, а људи добре воље и хуманисти удруженим снагама сакупљају помоћ дјеци Републике Српске обољелој од дијабетеса мелитуса типа један.

- Жеља предсједника РС је да на овај начин удруженим снагама олакшамо живот  и  придружимо се у борби за срећније  дјетињство  дјеце  обољеле од дијабетеса мелитуса  типа 1, јер  око 300 малишана у Српској води битку  са овом болешћу. Задовољни смо одзивом добрих људи на донаторско вече, јер то је  потврда  да у РС има слуха за проблеме оних којима је потреба помоћ цијеле заједнице - рекла је савјетник за социјална питања у Кабинету предсједника РС Дијана Гајић.

Хуманост

Од почетка акције “С љубављу храбрим срцима”, која се одржава под покровитељством предсједника Републике Српске и чији приход је намијењен за дјецу Републике Српске обољелу од дијабетеса, хуманисти свакодневно шаљу донације.

Позивом на број 1432 дарујете 1 КМ за безбрижније дјетињство 300 малишана обољелих од дијабетеса у Српској. Донације можете уплатити на жиро-рачун Удружења “Одрасли за дјецу” 555-007-01216523-22 Нова банка AД Бањалука. Хуманисти свакодневно шаљу донације, а новац су до сада уплатила многобројна предузећа, општине, установе, удружења, банке и појединци.

На “Фејсбуку” је отворена страница “Одрасли за дјецу” на којој се налазе информације о хуманитарној акцији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.