Бивше републике осам пута задуженије од Југославије

У посљедњих десет година дуг некадашњих југословенских република, гледано збирно, увећао се за око 80 одсто, са 90 на 161,8 милијарди евра и осам пута је већи од оног који је имала некадашња држава прије њеног распада. Може се ово видјети ако се анализирају подаци Међународног монетарног фонда који откривају да је за нешто више од три деценије од распада Југославије, дуг република бивше земље порастао, када се конвертује из долара са 20 на данашњих 162 милијарде евра.

Поједини економисти већ годинама упозоравају да државе бивше Југославије полако тону у дужничку кризу, јер је распад бивше државе, како су појаснили, деструктивно утицао на индустрију, производња је смањена и знатно је пала конкурентност у привреди и предузећима. Указују и да су посљедња дешавања у вези са пандемијом вируса корона, али и рат у Украјини, утицали на раст дугова, али и на њихово отежано сервисирање.

Упозоравају да ни наредних година, а поготово с обзиром на тешко стање унутар појединих европских земаља, неће ништа доброг донијети, јер готово све државе биљеже пад привредних активности или имају ниво који није довољан да би се дугови безболно измиривали.

НЕКАД И САД

Хрватска је тренутно најзадуженија од свих бивших република. Она је 2014. године имала минус од 28,8 милијарди евра, а данас око 52 - што је око 59,9 одсто БДП. На другом мјесту је Словенија којој је дуг у посљедњих десет година повећан са 28,8 на око 48 милијарди евра (67,4 одсто БДП).

На трећем мјесту ове неславне листе данас се налази Србија која има бруто државни дуг од око 40 милијарди (48,6 одсто БДП). Слиједи БиХ са минусом од 9,5 милијарди (35 одсто БДП), Сјеверна Македонија 8,6 (56,4 одсто БДП) и Црна Гора са дугом у висини од 4,85 милијарди евра (62,6 одсто БДП). Према Међународном монетарном фонду, бруто дуг неке државе иначе се састоји од свих обавеза које захтијевају плаћање, камате или главнице од стране дужника повјериоца у будућности.

Интересантно, када су у питању Словенија и Србија, ове двије земље су за десет година учешће дуга у БДП смањиле за готово 15 одсто. Још један занимљив детаљ - БиХ је од бивших република најмање задужена ако се погледа учешће њеног минуса у бруто друштвеном производу.

БиХ се иначе налази на 122 мјесту од 186 анализираних земаља по висини бруто државног дуга, између Камбоџе и Боцване, и налази се у најповољнијем положају, условно речено, од готово свих бивших југословенских република. Међутим, када су у питању прогнозе ММФ-а за наредни период, оне нису нимало оптимистичне. Ова финансијска институција предвиђа у својим анализама да ће државни дуг у БиХ континуирано расти до 2029. године. Тај нови минус, према њиховим пројекцијама, могао би износити додатних 4,17 милијарди евра (више за 43,8 одсто). Он би се за пет година могао попети на 13,7 милијарди евра.

АМЕРИКА, ЗЕМЉА ВЕЛИКА

Глобално гледајући, јавни дуг крајем 2024. године, када се подвуче црта -  износиће око 102 трилиона долара. То би било повећање од пет билиона долара за само 12 мјесеци. Предвиђа се да ће он премашити 100 одсто глобалне производње до 2029. године.

Финансијски стручњаци и економисти упозоравају да ће нивои дуга расти брже него што се раније очекивало, јер владине политике не успијевају да се позабаве ризицима због, како су навели, старења становништва и повећања трошкова здравствене заштите. Указују и на геополитичке тензије које доводе до веће потрошње на одбрану.

Иначе, највећи глобални дужник је Америка и то није никаква тајна. Као највећа свјетска економија амерички дуг наставља вртоглаво да расте, чинећи чак 34,6 одсто укупног свјетског државног дуга. Он тренутно износи више од 36 билиона долара. О коликом новцу се ради, просјечној особи је тешко схватити. 

Илустрације ради, поједини аналитичари су израчунали да када би се слагале новчанице од једног долара, са америчким дугом би се могло "сазидати" осам небодера од 110 спратова.

Економиста и сарадник центра за федерални буџет "Херитиџ фондације" Џеј Ентони недавно је упозорио да 55 центи од сваког долара, који је федерална влада потрошила, је позајмљено.

С обзиром да се штампање новца у Америчким федералним резервама и даље не гаси, експерти предвиђају да ће до 2034. године државни дуг ове земље достићи невјероватних 50 билиона долара и бити еквивалентан око 122 одсто БДП-а.

Овај раст се дјелимично приписује одлуци још увијек актуелног америчког предсједника Џоа Бајдена, који је 2023. подигао горњу границу дуга. Наиме, горња граница дуга је укупан износ новца који америчка влада може да позајми како би испунила своје законске обавезе, као што су исплата социјалних или медицинских бенефиција, буџета за одбрану, камата на државни дуг, поврат пореза и других плаћања.

БОГАТЕ ЗЕМЉЕ

Кина је друга у свијету по висини дуга. У наредних пет година предвиђа се да ће однос кинеског дуга и БДП-а достићи 111,1 одсто БДП-а. Кинески званичници су недавно изјавили да су спремни да примијене стимулативне мјере за подршку економији, ако нови амерички предсједник Доналд Трамп уведе свеобухватне царине на робу увезену из Кине. У овом случају, кинески дуг према БДП-у могао би расти чак и брже од тренутних пројекција.

Треће мјесто на овој листи заузео је Јапан са дугом који превазилази 251 одсто БДП-а. Слиједе Велика Британија, Француска и Италија те Индија на седмом мјесту са 3,2 билиона долара дуга, што представља повећање од 74 одсто од 2019. године.

Међутим, захваљујући снажном економском расту и фискалној политици која повећава владине приходе, предвиђа се да ће дуг као проценат БДП-а постепено пасти са 83,1 у 2024. на 80,5 одсто до 2028. године. Иза ове многољудне земље налазе се Њемачка и Канада. Од 186 земаља које је анализирао ММФ само једна земља нема ни цент дуга. То је Макао, посебна управна регија у којој живи око пола милиона становника, која је иначе позната по туризму и коцкању.

Богате земље колективног Запада, за разлику од оних у развоју, могу себи да дозволе да се више задуже, али економисти упозоравају да је криза на помолу и да колапс сада пријети да угрози и најразвијеније економије, уколико наставе да троше и позајмљују овим темпом. Њихови дугови расту брзином која до сада није виђена и достижу рекордне износе какви су посљедњи пут забиљежени у периоду послије Другог свјетског рата.

На ово су упозорили и из Европске централне банке, наводећи да еврозона ризикује још једну дужничку кризу ако блок не успије да подстакне раст, смањи јавни дуг и среди политичку неизвјесност. Да би се ови дугови колико-толико стабилизовали, финансијски стручњаци препоручују велика смањења потрошње и повећање пореза у наредних пет до седам година.

Ко је у највећој опасности

Земље у развоју мораће да се у турбулентној 2025. години носе и са растућим отплатама камата на дуг од 29 билиона долара који се накупио током посљедње деценије. Чак 54 земље троше више од 10 одсто својих прихода на отплату камата, показују подаци Уједињених нација. Неке, укључујући Пакистан и Нигерију, користе више од 30 одсто прихода само за плаћање камата. Сума око 850 милијарди долара укупно прошле године за спољни и локални дуг приморава земље да преусмјере новац са домаће потрошње на болнице, путеве и школе, истовремено повећавајући ризик за инвеститоре на тржиштима у развоју.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.