Текстилна и кожарска индустрија у Републици Српској у тешком положају

М.МИЛУНОВИЋ
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Текстилна и кожарска индустрија у Републици Српској у тешком положају

БAЊA ЛУКA - Удружење текстилне и кожарско - прерађивачке индустрије подржало је измјене Закона о доприносима РС, у дијелу који дефинише основицу за обрачун доприноса, а то је 50 одсто од просјечне плате, као и прелазак обрачуна са нето на бруто плате.

- Чланови удружења незадовољни су динамиком рјешавања ових питања, јер је тек у јануару почела примјена Закона о здравственом осигурању РС који је у дијелу који третира боловање представљао велико оптерећење за послодавце.

 Прошлим законом било је одређено да боловање иде на терет послодавца у трајању од 120 дана, док је новим Законом о здравственом осигурању одређено да боловање иде на терет послодавца у трајању од 30 дана - рекла је секретар Удружења за текстилну и кожарско - прерађивачку индустрију у Привредној комори РС Aлександра Бијелић.

Она каже да су у Удружењу незадовољни због тога што се овај закон споро примјењује, поготово због тога што су изражене велике разлике у предузећима које од раније имају репрограм обавеза према Фонду ПИО.

- Због рјешавања ових проблема Привредна комора планирала је састанак са Фондом ПИО, будући да послодавци предуго чекају на рефундацију трошкова боловања. Ово је важно с обзиром на чињеницу да су у ресорима текстилне и кожарско - прерађивачке индустрије запослене углавном жене и оне често одсуствују са посла због боловања - истакла је Бијелићева.

Текстилна индустрија запошљава око 12.000 радника и има 170 предузећа, углавном мала и средња.

У овој привредној грани приватизација није дала жељене резултате и ниједно предузеће не може се похвалити да је послије приватизације покренуло производњу и запослило нове раднике, а у већини је покренут стечај.

- Функционишу нека нова предузећа која су настала у транзиционом периоду. Нажалост, некадашња велика предузећа у текстилној индустрији су уништена - рекла је Бијелићева.

Према њеним ријечима, највећа штета је што је уништена базна производња и што се сав репро - материјал увози.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.