Тајне брда Околишта

ВИШЕГРAД - Брдо Околишта код Вишеграда, смјештено на десној обали Дрине, познато је по старом путу, џади, која је преко њега водила на планину Сјемећ и даље за Рогатицу.

На Околиштима је Јеврејско гробље на коме је сахрањена Лоти Целермајер, Лотика познати лик из романа Иве Aндрића "На Дрини ћуприја".

Aли брдо Околишта познато је и по томе што се у његовом подножју, на мјесту данашњег Дома здравља, пред Други свјетски рат налазила Фабрика за производњу оружја "Вистад", власништво ваљевског индустријалца Николе Станковића.

У тој Фабрици производиле су се мине за минобацаче, упаљачи и артифиције, а како неки кажу и ручне и авионске бомбе.

Брдо Околишта крије и још неистражене тајне четири тунела, која су, док је "Вистад" радио, избушена у његовој утроби, а данас се у њих може завирити само кроз металне решетке.

Од 1939. до 1941. године у овој фабрици је радио сада осамдесетосмогодишњи Милован Јевђић из вишеградског насеља Горње Шегање.

- Преко везе сам се запослио у овој фирми власника Николе Станковића која је према тадашњим причама имала више од 4.000 радника који су радили у три смјене. Радио сам на машини за производњу капица за ручне бомбе "крагујевке" - прича Милован.

И он се сјећа тунела у Околиштима од којих су три "полазила" из фабричког круга. Милован није у њих улазио, тамо су ишли најповјерљивији, али зна да су се у четвртом, на врху брда пуниле бомбе у тротилници. "Вистад" су 1941. године преузели Нијемци, а послије рата на том мјесту је основано предузеће "Партизан", касније "Металац".

На тунеле су тада стављене решетке али је један од њих оспособљен и очишћен да би послужио као скровиште за грађане у току NATO бомбардовања Вишеграда у Одбрамбено-отаџбинском рату.

У Вишеграду је тешко наћи човјека који је истраживао унутрашњост четири тунела у брду Околишта. Иако у њима сигурно ништа нема нико се не усуђује да завири у њихову унутрашњост, нити за то постоји било каква потреба.

Изнад "Вистада" је била вила Николе Станковића, која је послије Другог свјетског рата конфискована и претворена у градску болницу.

Старац Милован Јевђић прича да се добро сјећа инжењера Станковића за кога каже да је за раднике био "ко душа", да је једини у граду имао аутомобил али да се често возио у фијакеру.

"Златна кока"

Старина Милован са одушевљењем истиче да је фабрика била "златна кока" за раднике гдје су физикалци дневно зарађивали осам, а мајстори 40 динара.

- Исплата је била сваке седмице на шалтеру гдје су нам дијелили кесу пара - смјешка се Милован.

Поређења ради за седам динара се тада могла купити врећа брашна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.