Таблу и креду замијенио воћњацима

ЛОПAРЕ - На обронцима Мајевице стигао кукуријек, висибаба и јагорчевина, а лијеска је већ изресала. То су сигурни показатељи да се ближи прољеће. За вриједне домаћине и "звоно" да је дошло вријеме за радове у воћњацима, двориштима, пчелињацима и на њивама.

Судећи по пословима у дворишту наставника у пензији Николе Радовановића из Прибоја код Лопара, ови вјесници прољећа поодавно су зазвонили, јер он увелико уређује засад шљива, орезује воће, уређује растиње и цвијеће око куће и припрема се да ускоро отвори и пчелиње кошнице.

- Посла увијек има, али не треба претјерано и кампањски радити. Вриједи добро испланирати шта би требало да се уради, а онда полако, сваки дан, обављати посао за послом. Тако нешто снажи човјека, испуњава га задовољством и чини га срећним - каже Никола Радовановић.

Његов животни пут скоро је истовјетан са каријерама свих просвјетних радника: школовање, посао по декрету, напредовање у струци, заснивање породице и повлачење у пензију.

Никола је послије завршене учитељске школе у Тузли био учитељ у бројним мајевичким селима, а послије завршетка студија математике и физике скрасио се у великом калесијском селу Тојшићи.

Био је директор школа у Прибоју и у предграђу Тузле, а онда се поново дохватио дневника, па је предавао још и ликовно васпитање и техничко образовање, а онда пензија. Супруга му још ради у школи, али му помаже у пословима око куће.

Скоро да нема области у којој се Радовановић није огледао. Биљежи доста о свом крају. Значајно је помогао писање монографије прибојске школе, а сада води метеоролошки дневник.

Зато смо и причу о Николи почели с вјесницима прољећа, јер је све то записано у његовим свескама дневне температуре, падавине, мразеви, први цвјетови, активност птица и дивљачи...

Никола је најбољи примјер како са мало воље и труда може да се оплемени живот у трећем добу и како да му се дају квалитетни садржаји.

Сликарство

Невелика кућа на пропланку поред храстове шуме уређена је и опремљена са укусом. На зидовима доста Николиних графика старих мајевичких кућа, слика завичаја, манастира... Све је рађено тушем. Вели, сваку слику ради по мјесец или два. Полако и стрпљиво. На крају испадне право умјетничко дјело.

- Читам штампу, имам сада и интернет и сликам. Преко дана сам у природи. Уредио сам мале водоскоке, фонтане, мостове, стазе и клупе за одмор - каже Никола.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.