Светосавски триптих представљен у Храму Светог Саве

БЕОГРАД – Књиге „Свети Сава – сабрани списи“, „Светосавље – историја и богословље“ Бранка Радовановића и „Са Савиног пута – антологија најљепше ријечи о Светом Сави“, издавачког фонда Епархије шабачке „Глас цркве“, представљене су вечерас у Храму Светог Саве.

Светосавски триптих је објављен 2025. уз благослов епископа шабачког Јеротеја, присутног на свечаности у крипти Храма Светог Саве, поводом 850 година од рођења светца, а аутор и приређивач Радовановић је поручио да ће се „вриједност триптиха тек видјети у времену које долази“.

Радовановић је додао да је циљ био „да три књиге буду Светосавско насљеђе у малом“.

Историјски контекст Светосавља

Професор Богословског факултета Владислав Пузовић подсјетио је да је појам Светосавље настао у вријеме Краљевине Југославије, када је група српских интелектуалаца покушала да оформи одговор на тадашње велике изазове у земљи и Европи, када су у српски народ продирале разне идеје, најчешће антихришћанске.

„То је била епоха беспућа, а наши богослови су покушали да пронађу Светосавски пут и излаз из тог беспућа. Осим самог термина, Светосавска идеја не може бити смјештена у међуратни период. Изникла је из вишевјековног искуства српског народа и коријен је Светосавског предања“, навео је Пузовић.

Као ментор, Пузовић је рекао да је књига „Светосавље – историја и богословље“ (2025) настала на основу Радовановићеве докторске дисертације и референтне библиографије, а аутор није избјегао ни да се позабави питањем напада на Светосавље.

Пузовић је навео да је „у овој изузетној монографији“, написаној „по највишим академским стандардима, смиреним тоном“, Радовановић обрадио све кључне подтеме везане за тему Светосавља.

Први случај објављивања сабраних дјела Светог Саве од стране епархије

Ђакон Никола Лукић истакао је да је, након неколико издања других приређивача и издавача у посљедњих скоро 40 година, ово први случај у историји СПЦ да једна епархија објављује сабрана дјела Светог Саве.

Према његовим ријечима, „Сабрани списи“ (2025) доносе књижевна дјела Светог Саве у преводу на савремени српски Лазара Мирковића, која су сва упућена монаштву, али се „текстови тичу свих без изузетка“.

Иzdвојивши „Писма Спиридону“ која садрже личну ноту, Лукић је додао да се ту препознаје посебан осјећај који је Свети Сава неговao према онима који су му били најближи и који су дијелили све оно што је живот цркве доносио.

Лукић је оцијенио да читајући ове списи „можемо упознати Светог Саву из непосредне близине и топлине његовог обраћања“.

Антологија „Са Савиног пута“

Писац и драматург Ивана Димић оцијенила је да је „Са Савиног пута“ (2025), приређена поводом 850 година од рођења светца, „лијепа антологија, књига за све обичне вјернике од малих до најстаријих и може да буде бисер у свакој библиотеци“.

Димић је у антологији обратила пажњу на цитате оца Јустина Поповића, који је, између осталог, рекао да ако „упитате Растка када је Србин велики“, одговор светца бива – „када је са Христом“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.