Све мање ђака у школама

БAЊA ЛУКA - Број првачића у основним школама у Републици Српској од школске 1995/96. године константно опада.

Предсједник Центра за популацију и друштвена истраживања проф. др Стево Пашалић истакао је да општа стопа наталитета и миграције најдиректније утичу на бројност школске популације.

- Aко се настави оваква тенденција, 2012. године имаћемо укупно од 105.000 до 106.000 ђака од првог од деветог разреда. Не треба заборавити да смо 1997. имали једну генерацију мање уписану, јер је тада било осмогодишње образовање, а ипак је наставу похађало 130.000 основаца - нагласио је др Пашалић.

Он је истакао да је републички Савјет за демографску политику лани урадио пројекат "Демографски развој школске популације и оптимализација мреже школа у Републици Српској", у оквиру којег је анализиран број рођених у Републици Српској од 1996. до 2006. године и број уписаних првачића.

- У Српској је 2002. године рођено 12.356 дјеце, која су се ове године уписивала у први разред основне школе. Међутим, у прве разреде уписано је 10.586 дјеце, а готово 2.000 малишана је на неки начин "изгубљено". Може се рећи да се у школе у РС уписује од 83 до 85 одсто рођене дјеце, а остала углавном одлазе са  родитељима из Српске - рекао је Пашалић.

Он је истакао да је ове године уписано 500 ђака мање у односу на прошлу годину, а већ идуће године стање ће бити критично, јер је питање хоће ли бити 10.000 првачића.

- То значи да сваке пете године имамо десетак хиљада основаца мање, а то је готово једна цијела генерација која се уписује у основну школу. Тако ћемо ове године у септембру имати 15.000 ученика деветих разреда, а у првом 10.500 ђака - истакао је Пашалић.

Он је додао су од већих општина најугроженије Приједор и Добој, а када је ријеч о мањим општинама, ту су Градишка, Модрича, Требиње и друге.

Пашалић је нагласио да једино општина Зворник има константно позитиван природни прираштај од 1996. године до данас.

- Иако су до сада увијек биле на такозваном "позитивном нивоу", општине као што су Лакташи, Гацко, Кнежево и Котор Варош ове године имају негативну стопу природног прираштаја. Све се то одражава на број дјеце у школама - рекао је Стево Пашалић.

Пашалић је истакао да је потребно фаворизовати рађање трећег и четвртог дјетета.

- Многи не разумију зашто се на исти начин не стимулише рађање петог, шестог и седмог дјетета. Међутим, нама није циљ да имамо сиромашне породице са много дјеце, него добростојеће породице са већим бројем дјеце - истакао је Пашалић.

Он је нагласио да би за Српску најидеалније биле породице са троје дјеце, јер би се тако обезбиједила проста репродукција и да углавном солидне и добростојеће породице имају толико дјеце.

Љети се рађа највише беба

Пашалић је истакао да рјешавање питања запошљавања, стамбеног збрињавања, кредитирања младих, помоћ за оснивање породица и друге стимулативне мјере утичу на повећање наталитета.

- Економски развој РС, који је сада интензивнији и мјере које спроводи Влада Српске, већ дају одређене резултате. У првом кварталу 2008. године рођено је око 200 дјеце више него у истом периоду лани. Први квартал је познат по томе што се тада рађа најмање становника, а највише у љетним мјесецима, односно у јулу и августу - нагласио је Пашалић.

Празне сеоске школе

Развој школске популације и мреже школа представља најважнији дио образовног система сваке земље.

- Велике општине углавном немају проблема са смањењем популације, јер највише становништва гравитира ка урбаним срединама. Међутим, проблем је то што нам остају празне сеоске школе. Тако имамо 70 одсто такозваних патуљастих школа по селима, и претрпане школе у градовима, које раде у три-четири смјене - рекао је Пашалић.

Он је додао да пројекат развоја школске популације мора имати своју примјену на новој мрежи основних школа и да треба урадити оптимализацију мреже као средњорочни и дугорочни циљ. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.