Све бруталнији облици вршњачког злостављања на друштвеним мрежама

БАЊАЛУКА - Недавни случај вршњачког вријеђања на друштвеним мрежама у Трну само је један у низу примјера који потврђују да се тиранија међу младима масовно сели у виртуелни простор, гдје класичне увреде све чешће смјењује и сурово сексуално насиље, уцјене и исмијавање дјевојчица због фотографија интимног садржаја креираних чак и помоћу вјештачке интелигенције (АИ).

Насиље међу дјецом и младима има различите облике, а да се све чешће прелива и у виртуелни простор, потврђује савјетница Плавог телефона Бобана Липовац. Дјеца и млади тој линији за помоћ најчешће се обраћају због проблема са менталним здрављем, вршњачким и породичним односима, али и због насиља.

- Када говоримо о насиљу, имамо емоционално насиље, насиље у породици, партнерским везама и вршњачким односима. Када је ријеч о друштвеним мрежама, у посљедње вријеме изражено је онлајн сексуално насиље - рекла је Липовчева.

Најчешће се, према њеним ријечима, јављају дјевојке изложене исмијавању, уцјенама и пријетњама због интимних фотографија, било да су стварне или настале уз помоћ вјештачке интелигенције.

- Доживљавају исмијавање од стране вршњака, а имамо и случајеве уцјена и пријетњи да ће друга особа објавити те фотографије, што посљедично доводи и до проблема са менталним здрављем - навела је Липовчева.

У вршњачким односима све су израженији осјећаји неуклапања и усамљености, као и притисак да се одговори тренутним друштвеним стандардима.

- Можда је највише изражено то неуклапање, осјећај усамљености и да некако не може да се одговори тренутним друштвеним стандардима и ономе што је актуелно - казала је Липовац.

Плавом телефону обраћају се дјеца различитих узраста. Путем телефона нешто више комуницирају дјеца од 12 до 15 година, док се путем чета јављају адолесценти и млади до 25 година. Код онлајн сексуалног насиља најчешћи су они од 16 до 20 година. Најмлађа особа која им се због проблема у породици обратила имала је осам година, док се за ове проблеме јављају и дјеца од 12 и 13 година.

У Плавом телефону најприје разговарају са дјететом о проблему, његовим осјећањима и подршци коју има, а затим га усмјеравају ка рјешењу.

- Истражујемо шта тренутно особа има поред тог проблема који се дешава, како се осјећа и да ли постоји барем једна одрасла особа са којом може да разговара и која може да јој пружи подршку. Охрабрујемо особу, оснажујемо је и усмјеравамо се и на рјешење, односно на то шта конкретно може да се уради - рекла је Липовчева.

У зависности од случаја, могу бити укључене и надлежне институције.

- Ако неко поставља фотографије на друштвене мреже, прозива или прави лажне профиле, разговарамо о начинима на које се то може рјешавати. Постоји и могућност пријаве насиља, која може бити анонимна - каже је она.

Да проблем није ограничен само на школско двориште, потврђују и у Институцији омбудсмана за дјецу РС. Омбудсман Гордана Рајић каже за "Глас" да је вршњачко насиље један од најчешћих разлога за обраћање институцији, те да се дигитални простор све чешће појављује као мјесто у којем се насиље дешава или наставља.

- Посебну статистику само за насиље на друштвеним мрежама не водимо, јер се оно најчешће преплиће са другим облицима вршњачког насиља. Наш став је јасан. Чињеница да се насиље догодило на интернету или ван школског дворишта не може бити разлог да школа не реагује. Ако су укључени ученици и ако се посљедице одражавају на дијете, његову безбједност и односе у школи, она је дужна да предузме све мјере - навела је Рајићева.

Према њеним ријечима, школа, родитељи и надлежне службе морају дјеловати заједно, а тамо гдје реакција изостане или није адекватна, Институција инсистира на конкретним мјерама и прати поступање.

- Упркос нултој толеранцији на насиље и чињеници да је у неким ситуацијама препознато и насиље и починиоци, механизми заштите понекад изостају. Потребно је предузети конкретне мјере и према дјетету жртви и према дјетету починиоцу насиља, јер у крајњем случају и једнима и другима је потребна помоћ - казала је Рајићева и додала да је изостанак реакције надлежних порука дјеци да их нисмо заштитили.

Родитељи, наглашава она, не би требало да минимизирају насиље на интернету, већ да сачувају доказе и одмах обавијесте школу, а у озбиљнијим случајевима и друге надлежне институције.

Министарство

У Министарству просвјете и културе РС истичу да су пријаву о "Инстаграм" профилу са увредама, јавним прозивањем и пријетњама усмјереним према дјеци и младима из Бањалуке прослиједили полицији ради провјере навода и предузимања мјера из њихове надлежности. Како су истакли, заштита дјеце од вршњачког и дигиталног насиља захтијева координисано дјеловање школе, породице, полиције и других надлежних институција, уз обавезу школа да ученицима обезбиједе заштиту и стручну подршку. Из овог ресора су најавили наставак едукације ученика, наставника и родитеља о безбједном коришћењу интернета, као и јачање сарадње са МУП-ом и школама ради благовременог препознавања ризика и ефикасније заштите дјеце и младих.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.