Сваки трећи становник РС паре троши на клађење

БAЊA ЛУКA - Да је клађење и коцкање у Српској постало доминантан поремећај, показују и резултати многобројних истраживања према којима сваки трећи становник на овај начин жели да дође до брзо "зарађеног" новца.

Психолог Весна Томић рекла је "Гласу Српске" да се због економске кризе и беспарице већина становника нада великом новчаном добитку на лутрији или у кладионици, захваљујући којем би ријешили своје финансијске проблеме.

- Кладионице су препуне младих људи, што је поражавајуће, јер су то углавном основци и средњошколци, а њихови родитељи вјероватно и не знају гдје они троше новац - рекла је Томићева.

У кладионицама у РС кажу да добро зарађују посљедњих година.

- Људи долазе и улажу двије-три марке, а очекују да погоде доста парова и добију много новца. Међутим, новац улажу свакодневно, а добију ријетко, тако да су углавном на губитку - рекла је радница у једној од бањолучких кладионица.

Шеф службе за развој игара Лутрије РС Горан Шаула рекао је да постоје одређени нетачни стереотипи, према којима се тврди да "што је криза већа, више се игра на срећу".

- У земљама са високим животним стандардом троши се више новца на игре на срећу него у онима гдје је од малог кућног буџета веома тешко издвојити малу своту за потребе које нису за преживљавање - нагласио је Шаула.

Он је истакао да се за вријеме удара економских криза више него у стабилнијим условима појављује играње "свега и свачега".

-  Људи се често у очају окрећу и разноразним илегалним или "полулегалним" играма, које нуде брзу зараду за мало уложеног новца. У кризним ситуацијама се не игра више, него се игра често из очаја - рекао је Шаула.

Он је додао да са порастом фонда за "седмицу" интересовање за лото расте из кола у коло.

Посљедњи пут "седмица" у Српској извучена је 30. октобра прошле године, тако да је сада достигла цифру од шест милиона марака.

- Лутрија РС  настоји да својим дјеловањем промовише концепт "одговорног играња", у којем ће кретање игара на срећу, нарочито међу најширом популацијом, бити строго контролисано, са јасно дефинисаним дијелом средстава који се мора вратити друштву у најширем смислу - рекао је Шаула.

Професор психологије у бањолучкој Гимназији Вања Курузовић рекла је да са ученицима који се кладе или коцкају треба радити и у школи и код куће.

- Уклањањем кладионица и других објеката за приређивање игара на срећу из близине школа неће се ријешити проблем и спријечити млади да се кладе. Потребан је дуг рад родитеља и професора како би сами на крају увидјели да је клађење "лош хоби", који на крају може да прерасте у зависност - нагласила је Курузовићева.

Према подацима Републичке управе за игре на срећу, у Српској 11 правних субјеката има одобрење за приређивање кладионичких игара са укупно 543 уплатно-исплатна мјеста, док 19 правних лица има одобрење за 260 аутомат клубова, у којима има више од 4.100 аутомата.

Казне

Инспектори Републичке управе за игре на срећу у јануару ове године контролисали су 118 правних и 20 физичких лица који приређују игре на срећу, након чега су донијели 25 рјешења о забрани рада и три рјешења о отклањању неправилности, те 24 прекршајна налога у укупном износу од 44.000 марака.

- Послије контроле у Бијељини, једном приређивачу игара на срећу експрес лутрије, инспектори су због разних неправилности одузели скутер, телевизор, бицикл за вјежбање, штампач, DVD плејер, микроталасну, а изречена му је и новчана казна - рекли су у овој управи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.