Сваки дан смо гледали смрт

Дан побједе на фашизмом сматрам великим даном, даном за који су животе дале на хиљаде и хиљаде дјеце, жена, мушкараца, а међу њима и моји најмилији. То је дан велике побједе слободе, а жртве које су пале за ту слободу никада не смијемо да заборавимо.

Рекао је ово за "Глас Српске" предсједник Удружења логораша Другог свјетског рата Гојко Кнежевић.

- Имао сам само осам година када сам преживио страшне голготе, гледајући својим очима смрт тек рођене сестре и мајке Јованке. Зато знам колика је важност 9. маја и побједе над злом. Сјећам се те давне 1942. године спремао сам се да пођем у школу, када смо чули да морамо бјежати, да усташе пале села и убијају људе. Нисам ни знао шта се дешава око мене, ни куда ћу, када сам од свог дома кренуо пут Козаре, на пут ка страшној судбини - прича Кнежевић.

Додаје да су у збјегу на Козари данима лутали.

- Мајка се породила и тада смо добили сестрицу, коју смо назвали Љепосава. У хаосу који је владао изгубио сам контакт са породицом и ухватили су ме неки војници - сјећа се Гојко,

Додаје да пут његовог страдања почиње у Старој Градишци, гдје су га усташе довеле у љето 1942. године. У Старој Градишци је свједочио стријељањима, а колико дуго је био тамо, ни сам не зна. Потом је доспио у Јасеновац. У Јасеновцу је послије неколико дана видио своју мајку која је у рукама држала бебу. У логору су се, присјећа се, свакодневно чули пуцњава и крици. Џелати су се над немоћним људима иживљавали како год им је пало на памет. Једнога су дана од његове мајке отели тек рођену дјевојчицу. Обје су их убили на најбруталнији начин. Услиједили су дани скривања и свједочења масовним убиствима логораша.

Послије посјете Међународног црвеног крста одведен је у логор у Сисак, гдје су сву дјецу расподијелили по логорима.

- Потом ме пут одвео до "кужне" болнице у Загребу, па све до логора "Јастребарско". Послије голготе у том логору у јесен 1944. године одведен сам у Завод за глувонијему дјецу у Загреб. Вјерујем да сам остао жив захваљујући томе што ме је Диана Будисављевић дала на усвајање породици Новаковић, са којом је била блиска. Да није било ње, ко зна да ли бих уопште дочекао 9. мај 1945. године - казује Гојко.

Додаје да су му Бланка и Стјепан Новаковић промијенили име у Војко Новаковић.

- Код њих сам дочекао ослобођење и остао сам код њих све до 1949. године, када ме је пронашао отац који је био у партизанима. Када се појавио у Загребу, дошло је до драме коме ја припадам, Новаковићима или свом биолошком оцу. Ипак, у Загребу сам остао до пунољетства и тамо завршио основну школу и нижу гимназију. Када сам постао пунољетан, отишао сам у Чрномерац, када сам вратио и своје право име и презиме.

Кнежевић наглашава да је неопходно направити и детаљно истраживање и евиденцију свих жртава у логорима.

- Не смије се десити да они који су страдали за слободу буду заборављени и да од њих нема никаквих трагова - поручио је Кнежевић.

Логори

У Јасеновцу, једином логору смрти у Европи који није био под њемачком управом, на најсвирепије начине убијено је више од 800.000 људи, углавном Срба (око 600.000), а затим Јевреја и Рома.

Концентрациони логор Јастребарско 1942. године водиле су усташе, а то је био логор за дјецу, углавном са Козаре. У логору је убијено 1.018 дјеце, а ослобођен је 26. августа 1942. године. Спасено је око 700 дјеце.

У комплексу Јадовно у Хрватској убијене су 40.102 особе, међу којима је више од 38.000 Срба и 73 свештеника.

На територији Србије највећи логор је био Бањица који је формирао њемачки Гестапо и у којем је ликвидирано око 80.000 људи.

Кроз логор "Старо сајмиште" који се налазио на територији тадашње НДХ, прошло је око 100.000 људи, од тога је у самом логору убијено 20.000, највише Јевреја, а још толико на стратиштима око града

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.