Стра­же­ви­ца чу­вар мно­гих тај­ни

БЕР­КО­ВИ­ЋИ - Стра­же­ви­ца, цркви­ште ко­је се на­ла­зи у пла­нин­ском ви­јен­цу Тру­си­не и до­ми­ни­ра над ци­је­лим Да­бар­ским пољем, чу­вар је мно­гих тај­ни. За ову све­тињу, ве­ома по­што­ва­ну у на­ро­ду, ве­же се не­оби­чна при­ча о три бе­зи­ме­не сес­тре и три цркве.

Пре­ма на­ро­дном пре­дању, не­ка­да да­вно пос­то­ја­ле су три бе­зи­ме­не сес­тре, ко­је су уз обод Да­бар­ског поља по­ди­гле три цркве као сво­је за­ду­жби­не. Стра­же­ви­ца, Тро­ји­ца на Го­ри­ци и Тро­ји­ца у Ку­ти­ма, за­ду­жби­не бе­зи­ме­них сес­та­ра, пос­то­је и да­нас.

У Да­бар­ском кра­ју пос­то­ји пре­дање да је под го­ми­лом по­ко­па­на црква и за­су­та земљом. Пре­ма ле­ген­ди, Тур­ци су на­ре­ди­ли да се мно­ги хра­мо­ви у Да­бар­ском пољу то­тал­но уни­ште и сра­вне са земљом, па је та­ко и Стра­же­ви­ца за­ко­па­на, јер бу­ду­ћи да до­ми­ни­ра мјес­том бо­ла је очи та­дашњој тур­ској влас­ти. Дру­га вер­зи­ја ка­же да су то ура­ди­ли Срби ка­ко би са­чу­ва­ли цркву пред до­ла­зак Ту­ра­ка.

Пос­то­је мно­га чу­да и тај­не у ве­зи са Стра­же­ви­цом, као и про­ри­цањима и пре­дви­ђањима по­бо­жних људи ко­ји су за њу зна­ли. Не­ка су се обис­ти­ни­ла, не­ка ни­су.

Пре­ма ле­ген­ди, у цркви су за­ко­па­ни ба­дањ го­ве­ђег ме­са и ба­дањ зла­та и ос­тављена по­ру­ка да ће сва­ко би­ти про­клет ко по­чне да цркву от­ко­па­ва док не до­ђе ври­је­ме да ба­дањ го­ве­ђег ме­са бу­де вре­дни­ји од бадња зла­та.

Пре­ма при­чању жи­вих свје­до­ка, у љето 1938. го­ди­не та­дашњи бер­ко­ви­ћки све­ште­ник Вла­до Кун­да­чи­на ор­га­ни­зо­вао је от­ко­па­вање Стра­же­ви­це да се ут­врди да ли је под ку­по­лом цркви­ца, за­ду­жби­на је­дне од три бе­зи­ме­не сес­тре.

На испо­моћ је до­шло пу­но људи из Да­бра и ос­та­лих хер­це­го­ва­чких мјес­та. Ка­да су сти­гли на врх го­ми­ле са крам­по­ви­ма и ло­па­та­ма, био је ве­дар и сун­чан дан. Ло­па­те су про­па­да­ле у земљу као да је сни­јег, а не тврди хер­це­го­ва­чки крш и ка­мен. На не­бу се одје­дном по­ја­вио облак да би убрзо по­че­ло си­је­вање и грмљави­на пра­ће­на ја­ким вје­тром, та­ко да је мно­гим ко­па­чи­ма но­си­ла ка­пу­те.

Да се ни­су држа­ли је­дан за дру­гог ко­па­че би однио вје­тар, а њихо­ве ка­пу­те, по при­чању жи­вих свје­до­ка, вје­тар је но­сио чак на дру­гу стра­ну Да­бар­ског поља.

Не­ду­го по­сли­је то­га про­ти је умрла же­на, што је на­род по­ве­зао са от­ко­па­вањем цркве. 

Извор

Сво­је­врсни ку­ри­ози­тет пред­ставља и пос­то­јање изво­ра под врхом Стра­же­ви­це, јер би би­ло при­ро­дно да је изво­ри­ште не­што ни­же. Пре­ма пре­да­вању, по­ток Брес­то­ви­ца не­ка­да је те­као по­ред цркве, а по до­лас­ку Ту­ра­ка на тај те­рен увро је и "са­крио" се у сти­је­ну испод са­мог врха. Ту уви­јек има до­вољно во­де за вјер­ни­ке ко­ји до­ла­зе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.