Стевo Подунавц: кад старост и биједа притисну...

ПРИЈЕДОР - Свака старост је сама по себи тешка, а још кад човјек остане сам, па му се и оно мало живота, што је преостало, сведе на неколико квадрата бараке од шперплоче, да у њој и зимује и љетује - претешко је за свачија плећа, поготово она онемоћала од седам деценија живота.

Стево Подунавац живи у избјегличком насељу Горњи Гаревци од 1995. године, када је избјегао са свог имања у селу Горњи Класнић, у општини Глина. Некада је Стево био угледни домаћин, на  Банији му је остао трактор и имање са преко 70 дунума земље.

Дочекује нас у бараци усијаној од врућине, јер  каже, иако је  самац мора да спреми ручак.

- Зими је добро кад се нешто кува, јер се иначе смрзавам, увијам у ћебад да се загријем, а љети је то прави пакао - испричао је Стево и додао да се некад боји и да наложи више ватре, да се барака од штерплоче не би запалила.

Он каже да би до сада кућу направио да му је кћерка жива, али нема одакле, јер живи од социјалне помоћи.

- Нико се од мојих комшија није вратио у село Класнић, да иког од њих има тамо и ја бих се вратио, па макар и на оно своје згариште. Мој живот је никакав. Ја сам сам и немам никог од родбине. Кћерка у коју сам се највише уздао и која ми је салила темељ за кућу, умрла је 2000. а жена ми је умрла 2004. године - прича нам своју тужну причу Стево.

Каже да у бараци има струју, али је штеди, јер нема одакле да је плати, а воду нема, носи је у кантама од комшије.

- Ја сам комшији ископао бунар и он ми сада даје воду, иначе не знам како бих изашао на крај без воде - каже Стево и додаје да ни у сну није могао да предвиди да ће дочекати овакву судбину.

Каже да није више у годинама да почиње да гради нову кућу, па се нада да би можда уз помоћ добрих људи обезбиједио неки контејнер, јер у кући од шперплоче тешко може дочекати још једну зиму.

******

Стево је недавно напунио 70 година и тешки физички послови нису више за њега, али још каже, може и мора да ради. Каже да га од биједе, више боли самоћа. Од када је избјегао, неколико година живио у прихватном центру у Козарцу, затим у туђој кући двије године и већ пет година у дрвеној бараци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.