Стево Мирјанић:За мјесец лијеже још 15 милиона КМ подстицаја

Приликом креирања Правилника о подстицајима за 2017. годину максимално су уважени приједлози представника пољопривредника и обезбијеђен континуитет у реализацији већине мјера аграрне политике, рекао је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Стево Мирјанић.

* ГЛАС: Шта су Влада и ресорно министарство учинили да пољопривредницима олакшају прољетну сјетву и колико се тренутно дугује по основу подстицаја за 2016. годину?

МИРЈАНИЋ: Учињени су максимални напори да се исплати што више новца ратарима пред прољетну сјетву. Када су у питању дугови из 2016. године, до сада је исплаћено 45 милиона КМ, што значи да је остало око 15 милиона КМ који ће бити реализовани у наредних мјесец. Овим је постигнута солидна динамика у исплати, при чему је пред почетак сјетве на рачуне ратара у једном мјесецу уплаћено више од 15 милиона КМ што је добар подстрек за нову сјетвену сезону.

* ГЛАС: Да ли су, поред исплате подстицаја, у овој години планирана и додатна издвајања за развој пољопривреде?

МИРЈАНИЋ: Буџетом је предвиђено 60 милиона КМ за подстицаје, а Влада тражи могућност да обезбиједи додатних десет милиона. Не треба занемарити ни средства Партнер фонда, међународних пројеката, Свјетске банке и ЕИБ-а која се односе на градњу иригационих система и на заштиту земљишта и осталих добара, а која за ову годину износе око 120 милиона КМ. Код дијела произвођача створено је увјерење да се финансирање аграрних потреба мора ријешити подстицајима Владе, што је погрешно. Подстицаји које обезбјеђује држава су значајан финансијски стуб у свакој земљи, али без коришћења средстава из других извора није могуће осигурати текућу репродукцију и развојне програме.

* ГЛАС: Ратари и даље траже повећање аграрног буџета на око 100 милиона марака или шест одсто од буџета РС.

МИРЈАНИЋ: Захтјев за повећање аграрног буџета испуњен је на начин да смо повећали изворе прихода за финансирање сектора пољопривреде, па тако осим 60 милиона који су директно на располагању кроз субвенције, идентификовали смо додатних 100 милиона КМ за инвестициона улагања из средстава ИРБ-а, Партнер фонда, међународних пројеката у пољопривреди, средства за улагања у водопривредне системе који су у функцији развоја пољопривреде и др.

* ГЛАС: Објављен је Правилник о подстицајима за 2017. годину. Које су основне промјене у односу на годину раније?

МИРЈАНИЋ: Највише новца биће усмјерено у текућу производњу, углавном у сточарство, гдје ће од капиталних улагања произвођачи моћи користити само подршку за набавку опреме. Остале мјере подршке за инвестициона улагања у сточарству биће подржане из Партнер фонда, што је био захтјев пољопривредника. Произвођачи могу очекивати већу подршку за тов и узгој приплодних грла од властитог подмлатка, а код узгоја свиња та подршка ће бити већа за 100 одсто. Подршка производњи млијека задржана је на 30 фенинга по литру и готово половина буџета биће усмјерена у мљекарство. С друге стране, у биљној производњи биће на располагању све мјере подршке за инвестициона улагања и текућу производњу као и досад, само у већем износу. Одгођене су мјере подршке инвестицијама у прехрамбену индустрију, али ћемо подржавати прераду на газдинству. Одгођене су мјере подршке удружењима пољопривредника, али ћемо подржати инвестиције задруга и кластера. Задржали смо и посебне мјере подршке за брдско-планинска подручја. Нагласак је на оним секторима који су оцијењени као најосјетљивији са аспекта утицаја адаптираног ССП-а, те са аспекта значаја сектора у укупној структури производње.

* ГЛАС: Како коментаришете то што фармери инсистирају на усклађивању Правилника о подстицајима са оним у ФБиХ?

МИРЈАНИЋ: Овај захтјев је одраз једностраног приступа представника пољопривредника, па чак и Савеза пољопривредних произвођача који би требало да заступа све пољопривреднике, а на крају се испоставило да су сточари фаворизовали личне интересе. Структура пољопривреде у РС и ФБиХ је различита, па је и концепт подршке различит. Неке мјере као што је подршка за млијеко и пшеницу су на истом нивоу, међутим, подршка за биљну и сточарску производњу се разликују. РС издваја 16 милиона за биљну производњу, док ФБиХ издваја десет милиона, РС издваја шест милиона за капиталне инвестиције, а ФБиХ два милиона. Једино за област сточарства ФБиХ издваја значајнија средства и због тога је повика оних који се баве сточарском производњом да наш правилник треба да се усагласи са федералним. При томе се не узима у обзир да је та производња у ФБиХ јако концентрисана и да се већина датих средстава распоређује на мали број великих фирми.

Заштита домаће производње

* ГЛАС: Фармери често истичу и потребу заштите домаће производње. Шта чине надлежни органи?

МИРЈАНИЋ: Чињеница је да ни послије пет година заједничке институције на нивоу БиХ нису учиниле ниједан корак ка заштити домаћих произвођача. Насупрот томе, упорно се инсистира на реторици пребацивања одговорности. Влада РС је усвојила више информација у којима су дефинисане критичне тачке и дате препоруке надлежнима у БиХ, те подржава активности удружења пољопривредних произвођача с циљем заштите домаће производње. Ипак, угрожавање производње се наставља што се може видјети из биланса спољнотрговинског пословања. Чак би се могла дати оцјена да се у БиХ више штити туђа него домаћа производња.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.