"Стазама егзодуса" обиљежене три деценије од некажњеног злочина библијских размјера

ЗАВИДОВИЋИ - Срби са подручја Возуће и Озрена доживјели су егзодус библијских размјера, а налогодавци и извршиоци овог злочина ни након 30 година нису приведени правди.

Поручио је то директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић у Стогу, одредишту марша "Стазама егзодуса", који је јуче организован поводом 30 година од прогона Срба из Возуће, насеља у долини Криваје и са јужног дијела Озрена.

Навео је да на овом подручју, као и у највећем дијелу ФБиХ данас нема Срба. 

- Посебно боли што ни након 30 година за стравичне злочине над Србима нема великог броја пресуда, а нису спроведене ни оне изречене ратним генералима такозване Армије РБиХ Расиму Делићу и Сакибу Махмуљину - казао је Нуждић.

Због таквог односа правосуђа на нивоу БиХ, наводи Нуждић, на овом подручју је и даље присутан велики број исламских фанатика и муџахедина који су чинили стравичне злочине над Србима.

- Учеснике марша по доласку у Стог дочекале су ратне заставе такозване Армије РБиХ. Очигледно је да за неке није престао рат ни и након 30 година. Не знам како некоме може представљати сатисфакцију што је протјерао одавде српско становништво, сјекао српске главе и чинио бруталне садистичке ратне злочине - рекао је Нуждић.

Учесници марша "Стазама егзодуса" јуче су прешли 22 километра дуг путању, односно из Тумара на Озрену ка возућком насељу Стог, а ријеч је о рути којом су се Срби из Возуће и долине Криваје прије 30 година повлачили пред припадницима такозване Армије БиХ и плаћеника из исламских земаља.

Најмлађи учесник овогодишњег марша је четворогодишњи Григорије Грчак из Добоја.

Учесници марша поручили су да мора бити запамћено етничко чишћење Срба из зеничке регије и злочини које су у Возући, долином ријеке Криваје и Озрена починили припадници такозване Армије РБиХ и исламски плаћеници, уз подршку НАТО-а.

Након марша грађани су се окупили код цркве Светог Ђорђа у Стогу, гдје је служен парастос те положени вијенци код спомен-капеле у изградњи у знак сјећања на 21 свирепо убијеног српског војника и цивила, чији су посмртни остаци, махом обезглављени, пронађени након завршетка рата.

Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин" те НАТО бомбардовања потпомогнуто њиховим јединицама за брза дејства, као и пакистанског контингента међународних мировних снага. Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага. Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, започетог 1992. године.

Због стравичних злочина над Србима Возуће и Завидовића некадашњи начелник Генералштаба такозване Армије РБиХ Расим Делић осуђен је пред Хашким трибуналом на само три године, као и некадашњи командант Трећег корпуса такозване Армије РБиХ Сакиб Махмуљин, кога је Апелационо вијеће Суда БиХ осудило на осам година затвора, али је он побјегао из БиХ.

Махмуљин је један од 19 лица, припадника такозване Армије РБиХ и страних добровољаца, против којих су поднесене кривичне пријаве за злочине почињене над Србима на подручју Озрена и Возуће у јулу и септембру 1995. године.

Брисање назива насеља 

Ни након 30 година није познато гдје су тијела 129 Срба које су на подручју Возуће и Озрена на монструозан начин убили припадници такозване Армије БиХ и џихадисти.

Радушка Павловић у Возући је изгубила сина Слађана, чије посмртне остатке још није пронашла, а своје свједочење сачувала је кроз видео-запис у оквиру пројекта мултимедијалног музеја који је покренула јавна установа Меморијални центар Републике Српске.

Она је рекла да је њен син заробљен жив и да јој је жеља да његове посмртне остатке пронађе док је још жива.

Раденко Лукић, некадашњи предсједник Извршног одбора српске општине Завидовићи са сједиштем у Возући, рекао је да је након протјеривања Срба услиједило и систематско уништавање трагова њиховог постојања брисањем назива насеља те уклањањем некадашњих знакова.

- Нема више Трнинића већ су сада Хаџићи. Нема више Лозне, Кестена и Андрића, сада су Аљковићи - казао је Лукић јуче у Стогу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.