Старине умјесто скупих украса

Зворник - Захваљујући љубави према сакупљању старина, дом Биљане и Горана Писић из Зворника изазива дивљење посјетилаца који овдје могу да виде разне предмете, од старих новчића из времена Краљевине Југославије до тканица, ћилима, пегле на жар и маказа старих више од стотину година.

- У стану имамо око 80 различитих ствари, међу којима су и старинске сукње од беза, тканице, фермени, ћилим, пегле на жар, кована вага са теговима, телефон са ручицом на “мотање” на којем пише “својина ПТТ Управа ФНРЈ” са инвентарним бројем - прича Горан, који је по занимању инжењер шумарства.

Он и његова супруга на зид су окачили ручно израђено старо ренде, кантар, сточно звоно, карбитну лампу и стари тигањ преправљен у сат.

Међу старинама је и подлога за пегле која је ријеткост на нашим просторима, маказе из 1898. године са ликом жене, а у једном кутку стана уклопио се, као сточић за слике, и сто од ножне “сингер” шиваће машине.

Неке старине нашле су мјесто и на регалу и малом удубљењу у стану гдје је Горан уклопио полице.

- Једна од најрјеђих ствари коју сам добио од мајчиног тетка из Београда и за коју ни они који се баве старинама не знају шта је апарат је за оштрење жилета са упутством за употребу из шездесетих година. Ту је и књига Змаја Јове Јовановића из 1895. године и читанка из 1956. године. Најстарија ствар коју посједујем је фосил  шкољке из Семберије - истиче овај колекционар старина.

Признаје да његово сакупљање није  уређено, па би колекционари то назвали сваштарењем, али Горана то не спречава да набавља све старине које му дођу под руку, а које се могу сачувати од мољаца и црвоточине.

Како каже, његова страст помало опада једино због ограниченог простора и повременог негодовања укућана што прикупља такве ствари у стан, мада и они повремено донесу понешто.

Осим супруге, разумијевања према његовом хобију посебно имају Горанова кћерка Aна и син Игор.

И у малом простору увијек се може пронаћи кутак за старе ствари само ако за то има воље и љубави - каже Писић.

Бодежи и бајонети

- Понекад одем на отпад и тамо купим нешто што за мене има вриједност. Раније сам углавном узимао бодеже и бајонете, а имам и фишеклије, порције, торбице из Првог и Другог свјетског рата из различитих војних формација - каже Писић.

Међу милитаријама је и сабља индијског поријекла и кубура које је добио од пријатеља, а које су били у власништву Фрање Херљевића,  савезног секретара за унутрашње послове у СФРЈ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.